Danas me je Slatkiš vodio u posetu njegovim prijateljima. Taman sam mislila da sam nešto naučila o zemljanima, a ono....

Na vratima dve špijunke, Slatkiš objašnjava, jedna da vide ko dolazi, a druga šta donosi. Stegoh onu flašu prepečenice. Na vratima stoji njihova komšinica, vratla jaja koja je pozajmila, a domaćica ih stavlja na vagu

-Još si mi ostala dužna deset grama.

Udjosmo, a domaćin će

-Kafe nemamo, a drugo nećete.

Onu našu flašu odnesoše negde, kažu nemaju vadičep.

Za ručak su kuvali riblju čorbu, čini mi se da je u akvarijumu ostala samo jedna ribica...a i vode je nešto bilo malo.

Priča domaćin kako mu se brat oženio i otputovao na bračno putovanje u Veneciju.

-Divno, uskliknuh ja , mora da je mlada presrećna

-Mlada? Ona nije išla, već je bila u Veneciji

Dodje veče, ne pale svetla, ja se primakoh Slatkišu...bar nešto da ućarim....e  zemljani, zemljani....

Veliki poljubac