Moj dragi je BOR. Obožavam ga . Čitave sume pune mirisnih borova, razlile se širom zemlje, najlepša ostrva obrasla su njime, najviše planine, njime su se okitile. Raste i u gradovima ne smeta mu smog, prašina. Otporan na zimu, kad pod mrazom puca neko drveće on odoleva. Njegove lekovite smole svima su poznate,u šumi grickajte njegovu smolu, nikad se nećete razboleti, jeste li probali med koji pčele sakupe u borovim šumama, taman, mirisan, ko ga proba neće zakašljati cele zime...ni oni  pušači.

 Kod logorskih vatri njegove suve grane pucketaju i razbuktavaju maštu u letnjoj noći punoj zvezda.

Klima se menja, on odoleva svemu.

Nema lepšeg parfema od mešavine mirisa mora i bora.

I sad moj dragi nestaje. Prvo su mu zarazili šume bolešću

Onda su zapalili njegova stabla. Smolasto drvo bukti. Ne može se ugasiti. Dolazim u šume gde je caravao, širim svoje listove tražim. Dragi, ljubavi moja, živote moj, nema te....tvoja Belladonna  te treba...

Ne dirajte moj bor, ne palite vatre pod njegovim stablima, ugasite i opušak cigarete ako već morate da pušite. Čuvajte mi moju ljubav, ne mogu bez njega, ako on nestane, nestaću i ja, i mnogi drugi, pa i vi, jer pluća čovečanstva su u šumama....

Tužna sam, pomozite mi ako znate šta je ljubav

Veliki poljubac