Živela sam u Veneciji, gradu ljubavi romantike, lepote. Zvala sam se Atropa, obesna, volela sam da ludujem kanalima, jurim po zabavama, bacam poglede na sve oko mene. Mnogi su bolovali zbog mene, od laganog bola negde u želucu, pa do jakih grčeva, govorili su da zbog mene žuč im se prosipa, ja bih na njih  bacila kamen koji je ostao u njihovom telu, smejala se i jurila dalje.

I jednog dana sam kažnjena

Po Grčkoj mitologiji, ispaštaću kaznu dok je sveta i veka. Pretvorise me u cvet, dadoše mi ime bella donna, jer su žene počele da cede moj sok, da ga ukapavaju u oči koje bi postale velike i sjajne. Počeše od mene da prave lekove, smirjujem nemire koje sam izazivala, kamenčić u bubregu zastane, jetra se ne grči, nervoze nestaju...

Belladonna, cvet rasut po šumama, bukovim, hrastovim, volim jaku zemlju, kad se šuma zapali, prva dodjem na zgarište.

Ponekad se osvetim, moje lepe bobice namame nekog da me proba, ali ja sam bila boginja kraja života....moram malo da zavrtim mozak, pa me prozvaše u narodu ludaja, pomamnica, gorsko bilje.... a žene ponekad kapnu u oko moj alkaloid-sok atropin, i postanu lepe žene, krupnih crnih očiju, jer im prosirim dužicu, ne vide dobro, ali tad su im svi muškarci poželjni....što manje vidiš, to su ti svi više primamljivi...to sam ja i cvet i žena

Veliki poljubac