Na putovanju, do vas, svratila sam na jednu planetu. Imala je život sličan vašem, ali  životinje su se drugačije ponašale. Gledala sam košutu kako pase na samom obranku šume, zastala bi s vremena na vreme, podigla glavu, oslušnula pa nastavila šumom. Tražila je sočnije delove, i bilo je čudno da nije izašla na livadu punu zelene trave, obasjanu čak sa dva sunca.

U jednom trenutku je zastala, pomirisala vazduh i pojurila...iza nje se odnekud stvorio sabljasti tigar, zubi su mu bili oštri, dva prednja sekutica dugačka kao u slona, a zavinuta na gore, oči su bljeskale,divlja mačka u naponu snage, spremao se da skoči na plen.

Košuta je sakupila svu snagu, jurnula brzinom munje, vijugala izmedju drveća, ako udje u šumu, nema šanse, stići će je dok preskače neki žbun.Zastade na ivici šume, spas je bio preko livade, ali, ona je oklevala, tigar je je već skoro stigao.

 I ona se odluči, zalete se preko livade, sunca, zalete se da spasi život.

Tigar zastade na istom mestu, samo jedan skok ga je delio od plena, i ostade u šumi.

Gledala sam sa nerazumevanjem

Onda sam izvadila svoj dozimetar, zračenje sunca bilo je tako jako da bi duže izlaganje suncu sigurno izazvalo genetske promene,a krace? Ko zna.

Na ivici druge šume, košuta je umorno dahtala, pokleknula je na prednje noge, glavu spustila na zemlju, hoće li preživeti?

Mesožder sa druge strane livade, gledao ju je neko vreme, a onda samo frknuo, protresao glavom i otišao u sigurnost dubine svoje šume.

Kako li su samo životinje znale?

Da li je i nama instinkt tako jak?

Veliki poljubac