Došla sam na vašu planetu da proučim nešto što mi nemamo, OSEĆANJA. Isključila sam svoje moći, prepustila sam se i proučavala. Ponekad mi je bilo ćudno, ali išla sam dalje.

Nisam mogla da shvatim neke vaše postupke, pa sam potražila pomoć. Pričala sam sa nekim, žalila mu se na neuspeh, hvalila sa svojim pobedama, mogla sam satima da budem u njegovom društvu. Počela sam da mu pišem, da mislim o njegovoj reakciji na svoje postupke. Rekao mi je, to je PRIJATELJSTVO

Dopalo mi se to osećanje, možda više od bilo kog drugog. I ja sam htela da budem prijatelj. Sve više sam mu verovala, sve više mi je bio potreban. I jednog trenutka mi se učinilo da bi mi život  bio drugačiji, prazniji, da njega ne poznam. I onda, što vi kažete, kao grom iz vedra neba:IZDAJA. Bez ikakve potrebe, jednostavno me je izdao.Slučajno, kao što je sve u životu slučajno, uverila sam se svojim očima. Ono što je meni bilo sveto, jednostavno je ispričao kao neku zgodnu pričicu, jedan post više, nestalo mu inspiracije i orginalnosti.

BOLI, čudan osećaj, kao da ne mogu da gutam, nedostaje mi vazduh, na jelo ne mogu ni da pomislim, san mi beži iz kreveta, pitam se milioniti put:zašto? Ne nalazim odgovor. I sad ne znam kako da pustupim. Već mi nedostaje. Htela bih iskreno da mu kažem, ali nešto duboko u meni zaustavlja mi reči. Ne verujem mu.

Nikad vise neće biti isto, mogu oprostiti, ali ne mogu zaboraviti, i kako ponovo nekom, bilo kom, verovati?

Veliki poljubac

PS i gde ovaj post uopšte da stavim? U Život, ili u NLO???Ili je to možda baš odgovor???