Lilith

Patuljci pojma nemaju

Otvorila oci... i pozelela da ih zatvorim i ne otvaram barem dva veka... i onda, jednog dana, da se probudim u novom svetu, nova ja.

Sat nije dao. Ostale otvorene. Bez vremena za kafu... sto je uzrokovalo da preostali deo dana imam osecaj da mi neko lupa tupim i teskim predmetom u lobanju (iznutra)...

Ubicu patuljka!

Meko svetlo. Kancelarijsko. I sat kucka... uskladjen sa patuljkom psihopatom u mojoj glavi... i kucka... i lupa, skot, bez milosti... udara kao po ucinku da radi...

Ceka me zmaj ognjeni kada stignem u "Gnezdo"... i bas mi se ne vraca... a moram.

Da se raspravim.

Da pojasnim.

Da budem "dobra devojcica".

Da ubijem jebenog patuljka sadistu.

Hocu kuci. Ne njihovoj. Svojoj. Nekoj. Da zakljucam vrata. Da bude tisina.

Apsolutna. Skoro da je cujem u pauzama lupanja...

Tisina.

Nepomicna... nepodnosljivo skoro mirna tisina.

A moram. Da drzim oci otvorene. I usi... a usta sklopljena...  

{ 22:41, 9/1/2007 } { Poslao/la Seven }

Gadna stvar taj stres.

{ 08:34, 10/1/2007 } { Poslao/la Lilith }

@Seven - Najstrasnija moguca!!!