Lilith

Tajna

Hoces da cujes nesto sasvim sramotno?, sapatom je upitala nevidljivog sagovornika.

Nesto toliko neverovatno i sramotno da mi se nokti na nogama zacrvene bez cetkice?

Hoces da ti kazem nesto sto je toliko neocekivano besramno i grozno da neces moci da poverujes ma koliko zeleo?

Tisina sa druge strane je ohrabrivala. Sta moze da izgubi ako izgovori? Samopostovanje? Hm, toga i onako nije na pretek. Nije neki gubitak.

Sklupcala se na neudobnoj drvenoj stolici i ugnjezdila ledja na kruti naslon cije joj se izrezbareno srce usecalo u kozu pod belom kosuljom. Lepo je osecala svaki zavijutak i svaku nepravilnost kako je udaraju u kicmu. I dalje je cekala da cuje nesto osim tisine.

Reci mi, culo se sa oklevanjem.

Svidelo mi se, sapnula je nesigurno naginjuci ramena ka ekranu kao da ce uci u njega i u toj svojoj virtuelnoj realnosti sagledati sagovornika od krvi i mesa kome ce moci u ocima da nazre osmeh i prihvatanje njenog mraka.

Svidelo mi se. Sve mi se svidelo.

Sta ti se to toliko svidelo?, pitao je onaj isti promukli glas.

Svideo mi se osecaj. Svidelo mi se da prstima dodirujem meki pamuk njegove kosulje i peglam je ujednacenim potezima… svidelo mi se da cujem iza svojih ledja zvuk cekica i njegovo nerazumljivo mrmljanje i cijuk metra kojim je grlio dovratak. Svidelo mi se da budem deo onoga u cemu ce sutradan izaci u svet. Onaj spoljni. Da me nosi sa sobom, na sebi… to mi se svidelo. Svidelo mi se da brinem o njemu, oko njega. Svidelo mi se da milujem prevoje kragne i osmehujem se trapavim pokusajima odrzavanja. Svidelo mi se da budem nevidljiva zenska ruka. Da budem meka. Da budem nezna.

Svideli su mi se njegovi prsti prekriveni lakom prasinom i pantalone umrljane uljem. Ti isti prsti su mi se jos svideli kada su uzeli gitaru u ruke. Svidela mi se precutna, podrazumevajuca podela oko serviranja vecere i otvaranja flase sa vinom. Ima neceg neopisivo seksi u muskarcu koji otvara flasu vina. Svidelo mi se sto je goste nudio picem ne ocekujuci da to preuzmem na sebe.

Znas… toliko mi se svidja ta igra…

Koja igra?

“Kuce”. Kad me smiruje zvuk njegovog majstorisanja na spratu dok satima zurim u ekran ispisujuci kilometar za kilometrom teksta. Kad mu nazrem osmeh dok nam kuva kafu na jednom od tri aparata koja je dovukao u kucu trazeci ultimativni gadget koji bi zadovoljio njegove inzenjerske prohteve. Kada mi doda pepeljaru i zapali nam po cigaretu mojim upaljacem kao da se podrazumeva. Kada izadje i stane pored mene na terasu po kojoj se raskosno rasipa svetlost. Kada mazi macku na mom krilu.

To mi se svidja. Svidja mi se miris koji ostane za njim posle tusiranja i koji se nekako zadrzi po coskovima ma koliko pokusavala da ga ugasnem sopstvenim. Svidja mi se da vidim njegov pribor za brijanje pored mog losiona za telo i njegov peskir ovlas prebacen preko mog. Onda osecam da smo intimniji no mnogi pravi parovi. I da je nekako cudno, tiho i mirno tu.

Ali mi nedostaje… toliko toga…

Sta ti nedostaje, cuje se uz kasalj.

Nedostaje mi dodir. Htela bih…

Ne. Sramota je. Ne smem. Necu.

Reci mi… sada kada si ovoliko rekla. Sta zelis… slobodno… tu sam i cujem te.

Zelela bih da mu osetim korak iza sebe… da mi se tiho privuce i ovlas obmota ruku oko mog struka… u nekoj od tih toliko prozaicnih situacija kojima su mnogi blagoslovljeni a ja samo odigravam… dok peglam njegovu belu kosulju onako “na liniju”, dok palim cigaretu na terasi, dok podizem macka, dok kuvam… zelela bih da otkrijem kako mirise ispod polo majice koju zlostavlja radeci ko zna sta gore u potkrovlju… htela bih prstima dam u predjem preko zila na podlaktici… da opisem neke svoje asimetricne linije koje nosim u glavi… eto… to bih htela…

Tisina.

Duga tisina.

Sa obe strane.

Zaranja celom u pobelele, ledene ruke. Medju prstima se nazire crvenilo koje osvaja svaki milimetar koze ispod zaklona.

Vidis. Rekla sam ti. Sramota je. Sasvim.

{ 19:24, 24/5/2010 } { Poslao/la Anoniman }

Nije, nije sramota. Lepo je i poželjno. Desiće se.

{ 20:35, 25/5/2010 } { Poslao/la Lilith }

Nece se desiti. Jer postoje stvari koje ne treba da se dese. Zato sto je jednostavno tako ispravno. Zato sto je nekad bolje da se ne dese.