Lilith

Gde je sad...

Sedim u Gavranu i preko kuvanog vina slusam je s pola mozga. Udara mi u kolena alkoholno isparenje pomesano sa cimetom i narandzom… a ona govori o nekim usputnim stvarima i ne vidi da je u tom trenutku volim najvise na svetu celom.

Narucuje cokoladni mus u “Moskvi”, otvaramo laptop i kroz sale koje sebi mogu da dozvole dobri drugari tonemo u rad. Konobarica nam se smeska. On izvaljuje duhovitosti neselektivno i preti da nam potrosi tesko ukradeno vreme na zabavu. Ali je tesko odupreti se…

Sunce mi udara u oci i zmirkajuci pokusavam da joj naslutim obris u stolici  preko puta… Dunav je miran… mirniji od obe… oduvek ga trazimo kao dva teska neurotika kad god nam se bezi iz sopstvene koze… ili kad nam se guli tudja sa ledja… nebitno. Ona vrti kasicicu sa dugom drskom kroz prste… moja kafa je gorka i teska… i smejem se…

Suton je. I hladno je. Februar. Pocetak. Sedimo u tisini ispred “Aleksandra” dok Kosutnjak oko nas dise i pulsira. A Beograd svetluca kao staklici na suncu… Stavlja ruku preko moje… i sve je ok. U tom trenutku je sve ok.

Preskacemo ogradu i prilazimo blize poluobrusenom zidu na Kalemegdanu… trava je zelenija nego sa druge strane, valjda zato sto nema toliko ludaka koji bi se usudili da u potrazi za zelenijom podlogom za sopstvenu zadnjicu reskiraju zivot… ili kaznu… ako nas uhvate “nadlezni”… pali cigaretu meni pa sebi… dodaje, ne gledajuci me… usce pod nama, kolona teskih kamiona, a graja je ostala iza ograde… i vlada savrsena tisina… u nama.

Na klupi u parkicu blizu moje zgrade dugo raspravljamo… a oluja je vec pocela… i ono malo stablo koje nas kao stiti od pogleda prolaznika je pokleklo pred vetrustinom… dok kisa pljusti i dok ni sopstvene misli ne mogu da cujem od zaglusne grmljavine njegova ruka nalazi put pod mojom suknjom… prepustam se… obucena u pljusak, vetar i bljeskove…

U Studenjaku je proradila fontana. Leto je poodmaklo i sem nje, malo ih ima koji nisu pobegli u prijatnije nebetonske krajeve… Pamtim neku ciklama boju i djus u rukama dok vrela stopala spustamo u necistu vodu smejuci se bebi-parku i ponekom paru neobjasnjivo vezanom za to tlo…

Sedam na suvozacko… On vozi kao manijak, posebno kad se odluci da skrene a sto po pravilu cini par sekundi prekasno da bi to izveo na iole normalan nacin. Srecom put nas vodi preko Brankovog mosta, a Beograd je ziv i glasan i visebojan i disem duboko dok mi svaku celiju poput strujnog udara drmaju teski ritmovi kojima me zraci sa zvucnika…

Pauza na Dorcolu.

Integralna kifla u marketu pored ulaza, samo zato sto me mrzi da se prosetam do prave pekare zgradu dalje.

Drndavi autobusi GSP. I nadrkani saputnici u njima.

Cvijiceva.

Bezanija.

Vozdovac.

Narodna biblioteka.

Teatar T.

Dadov. Satima.

Merkator…stari…

Zemunska glavna.

Ada. Makiska, dakako.

Milion puta prepesacena Kneza Milosa.

Cigareta ispred Studentske poliklinike u Krunskoj.

Crveni krst… i neki after hour koji pamtim po crnoj kozi i dve rolke.

Kako i kome da oprastam sve to? Bih ja… no, ne znam odakle da pocnem…

{ 13:24, 6/5/2009 } { Poslao/la bejb }

zaboravila si karanfilicj.. nikad ne zaboravljaju da ga stave..
eh, josh samo ova godina i shpartanja, kafenisanja i gubljenja vremena 'mesto sedenja u fakultetskoj biblioteci bicje samo divno secjanje.. najbolje..

)

{ 13:28, 6/5/2009 } { Poslao/la Trešnja }

Nostalgija anđele, nostalgija. Big time. Ja se te čudakinje uvek uplašim, majke mi.

{ 13:40, 6/5/2009 } { Poslao/la Lilith }

Bejb... kuku, gde karanfilic da zaboravim, odrekla bi me se oba konobara i vecno nadrkani sedokosi starkan-vlasnik koji od kasne jeseni do ranog proleca pali svece za svakim stolom gde je vise od jedne a manje od tri osobe... Poslednja godina, ha? Uzivaj... mada... Beograd je vecan... u kojoj god da si zivotnoj fazi (verovala ili ne, veci deo nabrojanih gluposti radila sam tek po diplomiranju )... to saznas tek kada ga napustis...

Tresnja... si, claro, mi vida Meni je doticna babetina zasela na kicmu i ne sjahuje evo... skoro godinu dana...

{ 14:07, 6/5/2009 } { Poslao/la Nehljudov }

E tako...kratko ali j...
zbog toga ga i ja volim, i sate i sate provodio sam objašnjavajući i opisujuci ljudima sta je i ko je Beograd, jer on i pruza i oduzima, ali je i jedini grad na Balkanu u kome mozes sve...
Hvala ti

{ 14:12, 6/5/2009 } { Poslao/la Lilith }

Nehljudov... na Balkanu, a i sire... provereno! Za mene je neizreciv, ma koliko se trudila...

{ 14:49, 6/5/2009 } { Poslao/la marija88 }

gavran, i kuvano vino?

uff, naviru mi neke uspomene....

{ 16:12, 6/5/2009 } { Poslao/la Lilith }

Eh, ko nije bio u Gavranu, taj ne zna sta je kuvano vino ... )))

{ 18:52, 6/5/2009 } { Poslao/la Wolfie }

Bravo, vratila si me na trenutak usred Beograda - narocito onaj dio sa Kalemegdanom - to si tako sjajno opisala. Mada ni ona "skretanja par sekundi prekasno" ni meni juce nisu bila strana, dok sam trazio neki grcki restoran divljajuci malo po ionako divljem Divljem Zapadu. )))

P.S. Steta za Gavrana ovaj put kada si dolazila, ali hajde, bice vremena...

{ 10:44, 7/5/2009 } { Poslao/la Lilith }

Hajde, hajde, dragi... brzo se vracas... ))
A to za krivine - ne verujem dok ne dozivim... nemoj, bre, da mi kvaris iluzije o tebi kao nadasve odgovornom i zrelom ljudskom bicu ))

Da... ne mogu da prezalim Gavran... al' kad smo oboje bili kao muve bez glave... sledeci put dolazim na duze i odmah prvi dan idemo u nadoknadjivanje... u Gavran, naravno ))

{ 20:03, 7/5/2009 } { Poslao/la Wolfie }

Bice vremena i ja kazem, a sto se odgovornosti tice - GPS zna da iznenadi ostrim i iznenadnim skretanjima (next turn in 0.1 miles), pa haj' se onda prestroj po PS-u na putu sa 5 traka!