Lilith

Druželjubivost

Kasnio je dobrih pola sata.

Ja nervozna.

Ne volim kad kasne.

Baš nikako.

Posebno kad uložim odredjen trud u fizičku manifestaciju Sopstva. Onda mi bude krivo. Pa se osećam kao idiot. Kao... ja se potrudila, a on ni na vreme ne može da dodje.

A i nervozna sam bila, priznajem.

I uopšte ne znam zašto... nije da je neki povod, niti da imam neke namere... sem druželjubivih, svakako...

Ok. Never mind that.

Telefon je zazvonio u trenutku kada sam kliknula Send na poruku u kojoj je pisalo da ozbiljno razmatram mogućnost da angažujem rescue službu i bar dva helikoptera...

„Mislim da sam stigao, ali bi to ti morala da mi kažeš“, rekao je.

Sjajan prvi line posle godinu dana od kako sam mu poslednji put čula glas.

Hmmmmm...

Izlazim ispred kuće.

Vidim auto.

Stigao si, kažem.

Dok prilazim kolima imam čudan osećaj lebdenja. Kao kada ujutru zapalite cigaretu na hladnom vazduhu, uvučete dim celim plućima pa vam odjednom svi udovi postanu lagani, a mozak se isprazni u jednom naletu neopisive dragosti... e... tako nekako. Ili slično.

Stoji naslonjen na haubu. Filmski onako. U mraku.

„Diši“, izdajem komandu, jer mi se čini da sam  u momentu zaboravila na te osnovne funkcije. Lebdeći onaj osećaj. Druželjubivi, jašta.

Ok, ovakve bi zakonom trebalo zabraniti... košulje mislim... i parfeme... i ruke... da. To sam htela da kažem...

Let me look at you, smeje se.

Jbt, jel’ trebalo dozvolu da tražim!?!?! Koliko se sećam – ne. To je samo on fini. A ja sam bila krajnje neočigledna ili bih bar volela da verujem u to.

Opet sam na suvozačkom. Memo to myself – položi vožnju, ćurko!

I ne mogu da verujem da mi leva hemisfera totalno gazi u polje nedruželjubivosti dok vizuelno opipava kvalitet materijala, da, materijala... košulje... još više ne mogu da verujem da sam ga svojevremeno otkačila zbog onog šteneta od Nasmejanog... kakva greška!?!?

Kako bilo, Greška sada sedi pored mene i svadja se sa GPS spravicom dok gazi gas... Greška izgleda kao nervni slom u najavi... a ja... osećam kako mi polako pucaju krajevi na brižljivo isfeniranoj kosi od silnog truda da zanemarim levu i delujem isključivo desnom – druželjubivom hemisferom.

Tri sata kasnije, dok se svadjamo na temu imperijalizma uz crno vino i neku italijansku perverziju od ukusa – hvata mi ruke i nasmejano dobacuje konobaru: „Remove all sharp things from the table, please“... a ja sam odjednom sklupčana mentalno... kao na dugmence... mačije... i polako počinjem da predem... druželjubivo, nego kako...

{ 12:07, 11/2/2009 } { Poslao/la drekavac }

ah te greshke

{ 12:54, 11/2/2009 } { Poslao/la kolja }

vec sam pomislila da ces pobrkati hemisfere...)
Of skroz cute ! )

{ 13:14, 11/2/2009 } { Poslao/la Lilith }

drekavac... da... i ona stara ali neprevazidjena: Na greskama se uci... ))

kolja... sva sreca pa nisam. Necu ni da zamisljam kako bi izgledala sklupcanost da jesam... ))))

{ 16:23, 12/2/2009 } { Poslao/la Ljubasta }

Lepo ))

{ 18:30, 12/2/2009 } { Poslao/la Lilith }

Ljubasta... )))

{ 14:57, 13/2/2009 } { Poslao/la Trešnja }

Kako mi je poznat taj momenat lebdenja. Kako ga samo volim, ma kako boleo posle.

{ 23:03, 13/2/2009 } { Poslao/la Lilith }

Lebdenje je super sve dok se setis da na vreme otvoris padobran, u suprotnom se lako pretvori u slobodan pad...

{ 23:07, 13/2/2009 } { Poslao/la mazzz }

ahhh... kako je dobro Gresiti.

{ 23:08, 13/2/2009 } { Poslao/la Lilith }

Mazz... uzasno sam gresna... ne opra me ni Sava ni Dunav... ni Temza )))

{ 23:09, 13/2/2009 } { Poslao/la Anoniman }

e neprijatelje, kakva je Temza noću?

{ 23:33, 13/2/2009 } { Poslao/la mazzz }

kao da bi to neko i pozeleo... pfff...

{ 23:43, 13/2/2009 } { Poslao/la Lilith }

Anonimni... svetlucava, hladna, kad je kisno - zamucena... kad je vedro staklasta...

Mazz... zato se ja ni bicem ne dam priterati reci Sto je sigurno - bezbedno je. Volem da sam gresna, pa to ti je.

{ 23:49, 13/2/2009 } { Poslao/la mazzz }

a nekako volemo i mi...