Lilith

Zahvalnice

Upetljala se u neku terminologiju koju ne mogu da uhvatim ni za glavu ni za rep...

Srećom, Apple Rice Pudding se našao pri ruci da mi olakša frustraciju...

Jedino što mi nije pomogao da shvatim, ali da ne sitničarimo...

Ponekad mi se čini da moje kolege zaradjuju novac zapravo izmišljajući nove termine za stare pojmove, te da se toga poprilično nakupilo i da se zato ljudi slabo odlučuju da urone u ovu problematiku jer dok pohvataju šta je šta, ko je ko i u kakvim je sve to vezama – prodje život... ko moj što prolazi pred ekranom u pokušaju da obujmim mislima neobujmive stvari... one što su postale neobujmive kada se na njih nataložilo generacijsko izmišljanje novih naziva.

Svakako, preterujem... kad udjem u fazu iluminacije sve će to leći i poredjati se kao sardine u konzervi... jedino me nervira što iluminacija dodje sama od sebe, ne da se programirati a moj supervizor postaje lako neurozan zbog nedostatka novog materijala sa mojim imenom u zaglavlju.

Htela bih ja da pišem, nije da ne bih... samo ne mogu... ne da mi se... a ne znam ni kojim bih imenima nazivala ono o čemu treba da kontempliram nadugačko i naširoko.

Imam tih par kolega koje ću morati da uguram kako znam i umem u Acknowledgments... ako se kvalifikujem dotle... oni su tu negde... online... i redovno nadju vremena da lome mozak na mojim nemogućim pitanjima... dok se naplaćam večera za sve njih koji su se našli u crnim trenucima očaja kada je „tu negde“ a ja ne uspevam da napipam – potrošiću barem godinu dana prosečne zarade...unapred...

Retko se u dovoljnoj meri oda priznanje takvoj podršci... posebno kod nas u Srbiji. Kad pročitate neku zahvalnicu u stručnom radu pomislite da je taj autor u najgorem slučaju JEDINI ekspert u tom polju ili u najboljem da je sva ekspertiza ograničena na najuže članove njegove familije i eventualno par kumova. Retko se ko našali glavom da spomene nekog sirotog apsolventa, asistenta, magistranta ili koga već ko se okozio pokušavajući da dokuči nevidjene dubine a zaobidje još neverovatnije površnosti u toku nastajanja tog monumentalnog dela (ja još ne pročitah stručni rad izradjen na Balkanu a da ne pretenduje na vanvremensku monumentalnost). Sve je to ok... mislim te površnosti i mutne dubine... dok nešto nastaje... dok pokušavate da razbistrite a istovremeno iskopate rupu još malo dublje... zajeban posao... jednom mahnem mentalnom lopatom a tri kvadratna metra obradjene površine zamutim, suptilno k’o mošusno goveče na pojilištu... zato sam toliko zahvalna njima koji se nadju na nekom od messenger-a (u poslednje vreme se osećam kao rasadnik istih)... doprinos svežeg uma, koji neopterećen tudjim rečima pristupa nekoj temi (svakako u domenu struke ali ne i najuže ekspertize) je nezamenljiv... barem meni... kapnu mi malo te svoje bistrine pa onda bolje i ja vidim.

Ono... trudim se i ja... zato i znam da nije lako... svako od njih radi nešto svoje... muti neke svoje bare ili malo veće vode pa kad ga iz toga istrgnete – kao da ste ga iz korena iščupali... ponekad treba vremena da se mozak privikne na svetlo/mrak... ili novu ideju vodilju... nov okvir.

Odoh predaleko... tražim izgovor za dužu pauzu od razmišljanja... neodgovorno skroz.

Evo me onaj sa imenom poput šamara podseća da bi se trebalo vratiti radu... i na tome sam im zahvalna... svakom pojedinačno. I u grupi.

Ali mi se večeras baš ne radi. Radije bih popila čašu vina u nekom musavom pabu u Soho-u... ili bih malo prošetala Hempstead-om, ma može i West one... samo da mrdnem odavde...

{ 10:09, 25/1/2009 } { Poslao/la Orion }

Poslije mnoooogo pročitanih knjiga u osnovnoj skoli, kada su svi mislili da cu da studiram knjizevnost, ja sam se potpuno predao prirodnom naukama, tako da su ljepota govora i pisanja kod mene postali sporedna stvar. Zato lektori imaju pune ruke posla na mojim radovima i obično traze dvostruku premiju. Ponekad me zapitaju dali sam uopšte išao u školu.
Ukoliko budes imala volje i vremena da mi prevedes jednu knjigu na engleski mislim da neces imati mnogo problema jer je lektorski obrađena. Jedino bi ti možda bio problem što je pisana ijekavicom i što ima jako mnogo stručnih izraza vezanih za astronomiju.
Kad smo već u Sohou možemo skoknuti u Chinatown na ručak. Voliš li kinesku hranu? Pečenu patku, pohovani ananas i banane, makaronu sa povrćem....?

{ 15:02, 25/1/2009 } { Poslao/la Lilith }

Orion, ako je sudeci po komentarima ne bih rekla da imas problem sa knjizevnim izrazom...

Sto se knjige tice - very gladly, kad budem imala vremena, samo nije li bolje da to radi ipak neko iz struke ili barem profesionalni prevodilac (ja jesam u drustvenim naukama ali sam vrlo daleko od knjizevnosti i/ili filologije)!?

Nisam veliki ljubitelj kineske hrane... ali nema toga sto prolecne rolnice ne mogu da izmene ))