Lilith

Ginger

U kući pored tri deteta, troje odraslih, u koje se računa i moja malenkost, i gomile prateće opreme boravi i jedan hrčak... Ginger... mala, debela, večno uspavana i kao što joj ime kaže – neopisivo narandžasta...

Posle višesatnog čitanja priča i pevanja uspavanki na svim jezicima na kojima se moglo pevati i čitati a da svi prisutni to razumeju – dogovorimo se da je vreme za spavanje...

Princeza posluša... Prle i Tihi sa malim odocnjenjem... ali opet sve u granicama normale... dvoje odraslih obećaju da „neće dugo“ i ja se mirno prepustim svojim noćnim aktivnostima... pored otvorenih vrata svakako da bih mogla da skočim i odbranim mladjahnu populaciju od najezde trolova i zlih veštica, ako se za to, ne daj Bože, ukaže potreba...

Dva sata kasnije... u sred čitanja jednog od onih prekomplikovanih pisanija gde se autor trudi da što dužim rečima opiše jednostavne pojave trgne me šuškanje... bacim pogled... pacov!?!?! Dal’ da vrisnem i razbudim ceo kvart? Dal’ da bacim šolju sa kafom na njega?

Gledam ja pacova. Gleda pacov mene.

Mnogo mi je narandžast za pacova... i nema rep... jbg, ko bi ga znao... sekunde prolaze... Zver i ja se odmeravamo na metar udaljenosti... kroz alarm za uzbunu koji je počeo da zvoni u glavi mi mukotrpno prodre saznanje da se to zapravo Ginger i ja gledamo preko laptopa... ona u ćošku... ja na krevetu...

Pokušam da ustanem... kao tiho i kao neprimetno... ona nestane brzinom svetlosti... pa nisi ti, milice, toliko debela i lenja koliko se meni naivnoj činilo...

Posle sat vremena jurenja po kući – svedem joj kretanje na jednu sobu... deca i dalje mirno spavaju... odrasli negde cirkaju crno vino i slušaju dobar jazz... ja kao da sam ispala iz „Kroz pustinju i prašumu“ primenjujem znanja pokupljena iz gomile crtanih filmova i postavljam zasedu... Minuti prolaze... meni se već koči desna noga ali ne mrdam... ne dišem... u rukama šal na gotovs (bolje orudje/oružje nisam imala pri ruci), na podu semenke... igram predatorski... na kartu gladi moje žrtve... u sebi već proklinjem sve pacove na svetu pa i ovog kome tepamo hrčak... sve je to meni isto dok u gluvoj noći koristim ono malo energije ne bih li ukebala zločestu Zver.

Uzalud... Ginger oseća da joj iz pravca hodnika preti opasnost da bude vraćena u svoj kavez dok kažeš Hamster (Rodents, subfamily: Cricetinae, x rodova, y vrsta) i  ne pomišlja da pomoli njuškicu iz sobe... a u sobi mračno... puzim po podu, nasumično (a u pokušaju da budem nečujna) udarajući svim mogućim delovima sebe u okolni nameštaj koga, shvatam, ima previše za ove noćne egzibicije...

Deca i dalje mirno spavaju. All quiet on the Western Front... sem što se u redove pospale vojske uvukao špijun... opasni, u živu igračku maskiran, špijun po imenu Ginger... a moja je dužnost, kao i svakog stražara, da uhvatim Zver i predam je na sudjenje višim instancama, mada bih joj najradije presudila istog trenutka.

Sati prolaze...

Škripa točkova na prilazu. Vrata. Smeh. Šapat. Ja se ne dam uznemiriti u žaru borbe sa superiornim neprijateljem i ne mislim o tome šta će pomisliti ljudi kada me u tri ujutru zateknu na sve četiri kako virim ispod kreveta...

Posle približno pola sata cerekanja, sedenja na stepenicama (Pater Familias nije uspeo ni da se dovuče do stolice – prizor ga zatekao nepripremljenog a smeh spopao neodbranjivo), tri čaše vode, dve kocke šećera, prevrnute lampe i pokušaja da mi se sačuva samopoštovanje kroz kikotave opomene ženskog člana Vlade svojoj polovini da se uozbilji... povučem se, pobedjena ali ne i poražena u svoju jazbinu...

Sanjala njuške.

Neke naranžaste grejače za uši koji su od prirodnog krzna... i doživotnu zabranu palačinki za šestogodišnjeg zločinca koji je mirno prespavao noć zaboravivši da je tokom popodneva smatrao da bi bilo zabavno poigrati se sa hrčkom VAN kaveza...

{ 12:08, 30/11/2008 } { Poslao/la Trešnja }

hahahahha genijalno! Ti si još i hrabra pa si ga "jurila". Ja bih tipično ženski vriskala i popela se na nešto jako visoko dok ga ne uklone, a posle bih razmišljala kako se bojim visine!

{ 13:11, 30/11/2008 } { Poslao/la Specificna }

Haha, fina nocna pustolovina...;DDD A shto se tiche malog zlochinca, ljudski je greshiti, nije to vredno palachinki, ehej...:-PPPPPDDD

{ 14:14, 30/11/2008 } { Poslao/la Lilith }

Tresnja...Cuj hrabra... malo je nedostajalo da se opremim kuhinjskim lakim i teskim naoruzanjem - sprecila me samo pomisao na to koliko bi mi vremena bilo potrebno deci da objasnim da je Ginger otisla "na jedno dugo, duuuugoooo putovanje..." ))

Spec... Jok, za zlocinca nema palacinki...barem jos dva - tri dana... dok malo ne zaboravim nicim izazvani nocni avanturizam.

{ 18:27, 30/11/2008 } { Poslao/la AnaM }

Sada si spremna da podjes u lov na lavove

{ 19:16, 30/11/2008 } { Poslao/la Lilith }

After Ginger... ljavovi su malji deca za ja... al' nije losa ideja... ))))

{ 21:55, 30/11/2008 } { Poslao/la SRNA }

Jbte, Dizni li je po tebi praivio Wendy????

{ 23:17, 30/11/2008 } { Poslao/la Lilith }

Jok, ali kontam da su Prle i Tihi mogli opusteno da posluze kao model za Izgubljene Decake... ili samog Petra Pana )))

{ 13:31, 1/12/2008 } { Poslao/la kolja }

lepa nocna pustolovina...al` mnogo ti bre ubitachno to oruzje..)

{ 22:36, 1/12/2008 } { Poslao/la Lilith }

Eh, pa znas kako se kaze - nije do pistolja nego do preciznosti ))) Na moju situaciju primenjeno, bilo bi nekako ovako: "Nije do sala vec do toga sta sve njim umem da uradim"

Izmenio Lilith dana 1/12/2008 u 23:37