Lilith

Prepreka

Posle deset dana neprekidnog zatvora u ova četiri zida kada su mi hranu, cigarete i ostale potrepštine dostavljale dobre duše oličene u predačkom paru, spremam se da izadjem na ulicu...

Zato što moram, naravno... i nisam baš srećna zbog toga... ali sam se, mrzovoljno spremila, našminkala, utegla u onu odeću koju sam skoro zaboravila da imam od kako sam se vratila, stala na štikle... jbg, kada već moram – barem da ne odstupam od šablona.

Raspukla mi se donja usna... po sredini... kao prezrela voćka... i boli, onako slatko, zatežuće, opominjuće boli... dugo ih nisam koristila nizašta... čak ni za konverzaciju...

Noćas sam otvorila širom terasu i pokušala da udahnem, duboko... i da se setim... kako izgleda biti živ...onako stvarno...živ... ne preživeo... kako izgleda koristiti usne za ispuštanje artikulisanih glasova... kako izgleda koristiti ih da njima obuhvatiš, dodirneš, okrzneš, izazoveš...

Sklopila oči... mirisao mi vazduh na nešto što mi se čini da sam nekada umela da prepoznam... dozvolila sebi da se setim, da posle nedelja i nedelja negativnih konotacija, držanja glave na visini monitora, posle nedelja u kojima sam svaku uspomenu (još jedna reč iz albuma kiča) odbijala kao da je kužna... i nisam mogla... prepreka neka, providna ali čvrsta i nepopustljiva isprečila se izmedju dva dela mene... i kao dete nalepih nos na nju u pokušaju da sagledam što više u prostoru koji se pružao iza... a iza je bila neka gomila ljudi, neki smeh, neko vino u nekim čašama, iza su bili neko dvoje isprepletani pod čaršavom... i njena kosa mi je opasno zaličila na moju... i na tren mi se čak učinilo da čujem njegov glas i da ga odnekud znam... ali nisam mogla da pridjem... da zavirim... da vidim koji se to ljudi tako glasno smeju, tako bezobzirno uživaju, tako hedonistički i potpuno prepuštaju samima sebi i življenju svake sekunde...

Ostala sam sa druge strane... mažući prstima tragove nosa i usana slepljenih sa preprekom...

Ne mogu da se setim kako izgleda...

{ 10:36, 12/3/2008 } { Poslao/la Specificna }

Setices se. Ti ne ostajes pred preprekama, ti ih savladjujes. :-)))
A sto se tice usne, mozda ce se brze zaceliti ljubljenjem... :-)))

{ 15:39, 12/3/2008 } { Poslao/la kojak }

udahni duboko ovo mirisno proleće i sve ćeš rane u trenu zaceliti.
Pogledaj behar i pomiriši život...nasmeši se u početku pažljivo, a posle će već sve samo ići...)))

{ 15:55, 12/3/2008 } { Poslao/la Lady }

Nastavi samo lagano.Rane lako i brzo nastaju,
a dugo i sporo zarastaju. Ali zarastu...

{ 15:58, 12/3/2008 } { Poslao/la Svemirko }

Lilith Dušo!

Ti si uvijek zanimljiva...
ČAK i kad si bolesna!
A želim daTi bude...
JOŠ bolje!!!

Ćao!

{ 18:38, 12/3/2008 } { Poslao/la Lilith }

@specificna... malo me iscrpelo ovih 110 sa preprekama... jos malo i da se prijavim na Olimpijadu

@kojak... ako je tako lako, mirisacu dok ne istrosim i to culo ))

@Lady... nemam izbora sem da nastavim, sto ponekad i nije najpozeljniji scenario... ipak, nadam se da ce mi za deset-dvadeset godina biti smesno

@svemirko... na zalost... nije bolest u pitanju, barem ne ona u uzem smislu... a rado bih malo bila bljutavo dosadna kao pre par meseci

{ 10:06, 13/3/2008 } { Poslao/la Svemirko }

Ali, Lilith Draga...
Malo više OPTIMIZMA...
Samo "malkice..."
Možeš Ti to!!!
Ćao!