Lilith

Dan

Volim da započinjem nove redove, da kvarim papir... trošim olovke... ne volim hemijske... palim se na penkala... lepše mi misli dodju ispisane njime... hemijska mi je nekako prostački instrument za prenos misli na obradjeno drvo...

Prozračan dan danas... tih i prozračan... barem na ovom mom olimpski visokom gnezdu iz kog se ne dam isterati... ima nečeg u onoj priči o magnolijama i bež boji... nije da nema... uvila sam se u nju...boju mislim... i stopila sa stolicom... čikam nekog da me makne makar i tri Premijera vikala na mene sa TV-a...

Lagan mi je dan... vazdušast... a u grudima mi zaselo nešto teško, pa zgusnuto a ne da se iskašljati... iskijati, takodje... zanimljivo stanje... kao da je samo koža granica izmedju dve praznine... one svetle i lagane... i tamne i teške... smešna stvar... tako tanka granica... lomljiva... a takve dve silne suprotnosti iste praznine...

Prekidač je definitivno na off... a ponestaje snage da ga prebacim na suprotnu stranu...

Danas nisam ljuta ni na njega ni na ostatak sveta... i nije mi problem da se suočim sa sopstvenim greškama... ni da mi nedostaje ljudskost, ona utešna prosečnost misli koje se vrte oko najstarije moguće teme jedinstva... izgubila sam the edge u tom nekom periodu, znam... i nije bilo zabavno čitati ni slušati šta imam da kažem... umetnička vrednost je otišla tih meseci u minus (pod pretpostavkom da je bila u plusu)... i nisam uspevala da nateram ironiju da izadje iz jazbine i prikaže se kao nerazdvojni deo moje ličnosti...

Sada je bolje... sa tog aspekta... lakše pišem... lakše izražavam misli i ono malo osećanja koja još uvek opstaju u pustari pod kožom... sada je zaista bolje... misli su mi oštrije, preciznije, manje zamagljene priželjkivanjima... mnogo je bolje...jeste...

Nisam onoliko površna, niti me je lako zadovoljiti... kao tada... kada sam bila smešno jednostavna sama sebi... kada sam bila u fazi muškatli, kada sam bila odvratno lepršava i lagana kao kora za Vasinu tortu koju čak i ne volim da jedem... Grozan period za Umne aktivnosti... užasan, podbacujući... krajnje odvratan period neopisive sreće...

Evo me sada, produktivnije od US Steel-a, ogorčenije od Oskara Vajlda, kreativnije od celog nadrealističnog pravca... barem u poredjenju sa predjašnjim stanjem...

Norah Jones mi ispunjava prostor... i tesno je... samo ona i ja i tesno je... svetlucaju mi tonovi kroz prozračnost dnevnu... miruje kafa u šolji od 2 dl... a ja se divim bezobzirno sopstvenom nepostojanju u izvan-realnosti... i mislim kako je samo dobro i produktivno ne biti srećan kao sa...

{ 13:15, 21/2/2008 } { Poslao/la ManuChao }

mmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmm
Uh!

{ 14:01, 21/2/2008 } { Poslao/la Svemirko }

Lilith, Draga,

Ma, želio bih Ti...
Još tješnje stanje...
Nekoga koji će Ti šaptati (ponavljati)
stihove...
Lijepe Nore!!!

Ćao

{ 14:31, 21/2/2008 } { Poslao/la Lilith }

@Manu(s)... i ja kazem...

@Svemirko... hvala na zeljama, al' mi skupo ostvarenje...

{ 14:55, 21/2/2008 } { Poslao/la Specificna }

Lep dan, znaci? :-)))

{ 14:57, 21/2/2008 } { Poslao/la Lilith }

@specificna... o, da... savrsen skoro... posebno zaone sa suicidalnim sklonostima... na srecu, ne i za mene...

{ 16:56, 21/2/2008 } { Poslao/la SRNA }

za iskašljavanje imam recept
to znaš

za Noru imaš poljubac
pod uslovom da je ne svojataš
ipak je ona MOJA

za ozdravljenje te vodim
TAMO, ili OVAMO
samo odaberi

{ 17:31, 21/2/2008 } { Poslao/la mazzapsycho }

ljupko ovo crno-belo.

a ti se opet malčice latentno proganjaš...
prihvatanje, bwe.
meni se svidžaš, u svim fazama.

{ 17:50, 21/2/2008 } { Poslao/la Lilith }

@Srna... evo ti Nora i kamatu cu da ti platim ako treba... a za tamo i ovamo...lako cemo...

@Mazza.. samoproganjanje mi najbolje ide... posebno danas... jbg... i latentno i sasvim javno i neskriveno... crno-belo i ja volim... sto se svidzanja tice... hvala sestro, hvala...