Lilith

Gola istina...

Ne možeš to da razumeš. Znam da ne možeš. Hoćeš li istinu da ti kažem? Celu? Ogoljenu?

Ne radi se o inatu... kako si odmah bio spreman da pretpostaviš... niti se radi o zaludjenosti i ludačkoj ideji čekanja... ja nikad nisam bila od onih koje čekaju... suviše volim sebe za toliku žrtvu, valjda...

U pitanju je čista nezainteresovanost...

Nisam zainteresovana... baš ni najmanje...

Ne zanima me koliko lepo umeš da govoriš i koliko kreativan da budeš u ćutanjima... ne zanima me šta misliš o predsedničkim izborima i vaspitanju dece... ne zanima me šta si u životu postigao, šta nisi a šta veruješ da bi mogao... ne zanima me o čemu sanjaš... ne želim da čujem ni da proveravam koliko se dobro ljubiš, da li su ti se izmenile proporcije i šta novo njima umeš da uradiš...

Ni najmanje nisam zainteresovana za tvoj ševrdavi osmeh... niti mi izaziva ljubomoru pretnja da ćeš ga usmeriti ka drugoj...  be my guest...

Nikada nisi bio važan.

Ni kada sam delila ćebe sa tobom...

Ni kada sam uzimala poslednji gutljaj iz tvoje čaše.

Ni kada sam ti pričala o svadbenom maršu za dve kornjače koje su mi bile društvo u jednom periodu tame.

Nikada nisam računala vreme potrošeno na tebe kao nešto više od onog koje sam trošila na depilaciju, manikir, frizera... bio si sastavni deo održavanja kondicije... malo kreativniji od aerobika ali mnogo dosadniji od dobre knjige...

Nikada te nisam ni lagala da je drugačije.

Nerviralo me je što pristaješ na sve.

Zar ne shvataš da te nisam ni mogla doživeti drugačije kada si bio potpuno odredjen mojom voljom i mojim htenjima...

Zato te sada neću.

Jer mi se može da te neću. Tebe i bilo kog drugog. Kao što se svakome može da neće mene... svakom sem tebi, očigledno... još nisi preboleo dečje bolesti...

Surova sam. Znam. Laskam sebi da ćeš jednom shvatiti da rekavši ti ovo, zapravo radim nešto mnogo bolje od svih onih puta kada sam te prihvatala da mi ispuniš vreme.

Mogu da te uzmem. Kao sa police. Da te upotrebim i ponovo odložim kada poželim drugog. Mogu da ponovo svu tvoju vrednost svedem na ono što imaš u pantalonama i da uživam u čistom, materijalizovanom seksu... mogu da ti se smejem, i sebi zajedno sa tobom... ali, po prvi put... govoreći ti istinu da nikada nisi bio ništa više od solidnog para pantalona – ukazujem ti poštovanje.

Uzmi ga i idi!

{ 00:17, 31/1/2008 } { Poslao/la nenadjebiv }

Ja bih uglavnom rekao"nije do tebe, do mene je".
Ali od toga nikad ne moze da nastane dobar post.
Kao ovaj.

{ 00:24, 31/1/2008 } { Poslao/la Lilith }

Nenadjebivi... to je zato sto si ti "suptilno" musko... ili zato sto mene opasno mrzi da pakujem u celofan... kako god... welcome back

{ 08:41, 31/1/2008 } { Poslao/la BubaErdeljan }

Ma tim "suptilnim" muškarcima ne vredi ni pakovati ništa u celofan. Mora se ogoliti, baš ovako, da bi shvatili šta im se govori. A mene to baš izluđuje!

{ 15:49, 31/1/2008 } { Poslao/la Lilith }

@Buba... ma samo raskopcas dugme, iskrenes glavu da ti siske padnu preko oka, popijes gutljaj oporog crnog, iskljucis vibraciju na telefonu... i nema nerviranja...kazes i gore istine od ove... ma koliko da je "suptilan"

{ 16:19, 31/1/2008 } { Poslao/la Svemirko }

Ma, ovo Ti je najbolji rad, što god tko rekao!!!
Oduševljen sam britkošću Tvojih misli...

Ćao!

{ 16:49, 31/1/2008 } { Poslao/la Lilith }

@Svemirko... muchas gracias...