Lilith

Tag za Crnokosu, Giardiu i Wolfie-ja

1. objavi sledeća pravila:

2. napiši 8 korisnih ili jednostavno zanimljivih činjenica

    o svom art worku - o onome što objavljuješ na blogu

  - pisanju proze, poezije, slikanju fotografiji, crtanju, vezenju,

    pletenju, kuvanju...

3. na kraju imenuj 8 žrtava

1. Done!

2. Da bih odgovarala propozicijama ove igrice ono što ja izbacujem u naletima ničim izazvane inspiracije moralo bi se, makar u najslobodnijem tumačenju, podvesti pod art... ni hormoni, ni godine a ni, večni prijatelj, Ego još uvek me nisu toliko zveknuli u mozak da bih sebi i na tren dozvolila iluziju da se to može učiniti bez žestoke protekcije u redovima „pospanih posmatrača”...

a)      Blog sam počela da pišem na nosećim stubovima čiste naive (posebno sada kada se osvrnem), prošla kroz faze impresionizma, simbolizma, čiste patetike (koju namerno izdvajam kao poseban pravac iako bi me se profesorka umetnosti, u najmanju ruku, odrekla da ovo pročita) da bih se kvalifikovala do neorealizma sa primesama naučne fantastike (posebno u delovima gde pišem o svom poslu)... težak je to i mukotrpan put bio....ah...

b)      Svojevremeno sam i ja, kao i većina dece, pisala poeziju... u početku baš dečiju da bih u srednjoj školi, pod kombinacijom uticaja Miljkovića i hormonskog disbalansa koji su rezultirali sveopštim buntom počela da pišem teško shvatljive (čak i meni) lirske slike... čudno je bilo samo to da sam tada počela da dobijam komplimente i nagrade za ista (izgleda da su tadašnji profesori i stručni žiriji imali isti sistem procene: „Čim ja ne razumem ni reč od ovoga – mora da je mnogo pametno“). Posle incidenta sa izvesnim lolitistički orijentisanim književnim kritičarom – ogadila mi se svaka reč u svakoj mojoj pesmi... od tog trenutka ni stih napisala nisam...a pesme... eno ih, bačene, u belom ormanu...

c)      Naredni napad inspiracije došao je negde na početku ovog veka i kraju moje veze... kao što su ljudi računali vreme pre i posle potopa, pa pre i posle Hrista, pa pre i posle 11. septembra... ja sam ga računala pre i posle Njega. Ipak, ostala sam verna sebi i nisam napisala ni stih... ni za njega... ali moja kompromisna priroda je te misli uspevala da spakuje u ono što se, u nedostatku preciznijeg izraza, naziva lirska proza... i tu sam nagomilala za jednu dooooooobru knjigu koju sam naravno planirala da objavim i još njega da pozovem na prezentaciju da ga jel’te iznenadim i uverim u dubinu i ozbiljnost svoje emocije... trajalo je to tako... sve dok usput nisam shvatila da više nisam baš toliko očajna da bih nastavila da pišem i da ima i drugih stvari koje bih mogla da radim... a da se on ionako oduvek gnušao lirskog izraza.

d)      Sada više ne umem da pišem tako... u naprsline nastale razbijanjem unutrašnjih šablona uvukla se ironija, a reči su postale nekako surove, direktne, šture... sem činjenice da i dalje najviše pišem kada se najgore osećam nema mnogo zajedničkog izmedju te tri Lilith... pseudonim sa konkursa postao je deo mail adrese... praktičnost je ovladala...

e)      Dok pišem često nisam sasvim svesna suštinske poruke... i kao po pravilu, poruka dodje sama od sebe...nekad je pronadjem u poslednjoj rečenici, nekad je shvatim tek kada iznova pročitam napisano... ali ne uspevam da joj pobegnem...

f)        Dopada mi se anonimnost na blogu... zato i pišem... dopada mi se neopterećenost onih koji svrate da pročitaju suvišnim informacijama o autoru i nedostatak predrasuda koji bi iz tih informacija mogao da proistekne... dopada mi se osećaj da više no igde moć otkrivanja i nagoveštavanja ima svoj izraz na blogu... i zato sam tu...

g)      Volim igre reči i često ih koristim. Što se tiče stila – nije negovan i smišljeno doterivan... ne ubacim naknadno još poneku reč... ne obrišem naknadno neku suvišnu metaforu... o stilskim figurama i ne mislim dok pišem... svaki post nastaje u dahu i ne trpi izmene... mislim da to ima veze sa suludom uverenošću da bi onda bio lažan, veštački... i da, tako uglancan, ne bi bio moj...

h)      Jednom sam obrisala blog... pre više od godinu dana... i prestala da koristim stari pseudonim... ipak, sačuvala sam prekopirane postove i ponekad im se vratim... oni su svojevrsan zapis jednog perioda u mom životu premda im nema mesta u ovome što jeste danas... da li ću jednog dana obrisati Lilith, Otherworld (njen alterego) i pisma... ne znam... neću da kažem da nisam imala želju (posebno kada su pisma u pitanju) ali je preovladalo shvatanje da to ne znači automatsko brisanje dela mog života... verujem da ću blogove izbrisati, ili sasvim prestati da pišem kada budem potpuno srećna ili potpuno beznadna... do tada... čitamo se.

3. Srna, mazza, elfish, nenadjebivi, Femme, Svemirko, Specifična, Lezzilebovich

{ 12:15, 30/1/2008 } { Poslao/la Срндаћ }

стварно ниси нормална
па ја сам тебе таговала
тамо где си писала о Сфери
иди па види

{ 12:39, 30/1/2008 } { Poslao/la Lilith }

@Srna... videla, al' prekasno...

{ 13:59, 30/1/2008 } { Poslao/la nenadjebiv }

oh...samo nemoj da se predas Nekom onako vishe.
ever, ever, ever.

{ 14:10, 30/1/2008 } { Poslao/la mazzapsycho }

oh, predaj se!
ali budi spremna.

{ 14:38, 30/1/2008 } { Poslao/la Lilith }

Ah, nenadjebivi i mazza... i lud bi naucio...

{ 16:40, 30/1/2008 } { Poslao/la Wolfie }

)
Ja na blogu ne pisem kada sam sasvim sretan, a izbrisah ga u napadu beznadja... Ipak, lekcije su naucene, a blog stoji...

{ 00:08, 31/1/2008 } { Poslao/la SRNA }

it's neve too late

{ 09:15, 6/2/2008 } { Poslao/la kojak }

kad pročitah ovo, onda se onako osetih ponosnim, što si TI moja prijateljica i što te upoznah.
Veoma me oduševljava, spontanost i jednostavnost kojom izražavaš najdublje emocije i malkice ti zavidim na tome..

{ 09:47, 6/2/2008 } { Poslao/la Svemirko }

Eh, lilith!

U Tebi sma prpoznao svestranu Dušu...

I u prkos njima (kome god hoćeš!) nastavi s radom!

Zadatak sam ispunio(malo se zanio, zabavio i, ispravio! Da Te, ne daj Bože, uvrijedim...)

Pročitaj ga, pa mi reci...

Ćao!

{ 11:17, 6/2/2008 } { Poslao/la Lilith }

@kojak... hvala na lepim recima... mogu samo da uzvratim kompliment od sveg srca

@svemirko... ih, procitala sam ja tvoj post odavno (i pre ispravljanja) i bez brige - izraz prijateljstva nikada nije uvredljiv Hvala na podrsci...