Lilith

Protok

Flertovala sam danas... onako online... po preporuci...

I na celih pet minuta uspela da se ne setim praznine ispod smajlija koji se cerio na messengeru.

Kažu neki, pametniji od mene, da protok vremena donosi olakšanje... ispegla, kažu, bore na uspomenama... ujednači levo i desno, gore i dole... od rollercoaster-a napravi dečiji tobogan i nekako umekša boje... budu bež... veselo bež... zar je bež vesela boja? Boja magnolije... one jedva vidljive... anonimne magnolije...

Dakle, ti neki mi nude recept u vidu protoka... i pozivaju se na Heraklita i njemu slične kad kažu da prolazi... zajedno sa životom protiče...

Mogu da živim sa protokom.

I peglanjem svih postojećih i imaginarnih boja.

Mogu da se pretvaram da volim bež iako mi, kao plavuši, nikada nije stajala...

I sa igračkama mogu da se suočim...

Mogu da protičem zajedno sa vremenom.

Otkucavam zajedno sa satom.

Pretvaram se da sam srećna jer je svanuo novi dan koji simboliše jebeni protok.

Mogu i da prespavam sve to.

Mogu da ustanem, legnem, svučem se, jedem, posećujem toalet s vremena na vreme... mogu da izadjem, vratim se, osmehnem, naljutim... mogu da ljubim, mogu da imam seks... mogu da čitam, da brojim unapred i unazad (ne, ne unazad... nećemo to)... mogu da radim. Mogu da se javim na telefon i pitam bilo koga šta ima novo. Mogu i da ćutim danima...

Mogu da osećam sekunde kao vekove i godine kao minute...

Mogu da odem i da se vratim.

Možda i da zavolim magnolije...

Mogu da kupim, bacim, slomim sat.

Isključim tu opciju na telefonu i kompjuteru.

Umem.

Mogu i da se smejem...glasno... jako glasno... i da pijem alkohol mogu... i da se trujem cigaretama ili ih ostavim zauvek...

Mogu da spakujem kofere i odem... ma gde... i pretvaram se da sam nova ja... i pretvaram se da volim sebe i druge i da mi je važan broj beskućnika na ulici za miran san...

Mogu da udjem u crkvu.

I da iz nje izadjem nepromenjena.

Da protičem mogu... zajedno sa tim lekovitim sekundama koje bi trebalo da peglaju, zagladjuju, ravnaju, ujednačavaju, uprosečavaju, ublažavaju...

Mogu. Naravno da mogu.

I nije u tome problem...

{ 23:48, 14/1/2008 } { Poslao/la pro tok }

reko jednom nobelovac. a naš. nisi ni prva ni poslednja a ni malo usamljena u tome što ti se dešava.

savetujem bez da me se pita, terapiju rada.

{ 06:23, 15/1/2008 } { Poslao/la СРНА }

Па..?
шта ћемо од свега
понуђеног
данас?

{ 10:34, 15/1/2008 } { Poslao/la Svemirko }

Oh,Oh! Što da Ti napokon kažem!?

Osim da se s Tobom u svemu slažem!!!

Ćao!

{ 16:44, 15/1/2008 } { Poslao/la Specificna }

Mozemo mi zenska bica mnogo sto sta, ali jedino ne mozemo bez ljubavi.... :-)))