Lilith

Zaborav za stranca

Stran si mi.

Strano mi je ćutanje tvoje...

Stran osmeh na slici koju sam slučajno pronašla danas prevrćući po zaturenim papirima.

Strana su mi oba stabla.

Stran tvoj rukopis na cedulji koja se zavukla duboko u pregradu tašne koju još nisam stigla da nosim...

Strana mi je svilena materija u kutiji... i kesa u kojoj kutija stoji već nedeljama mi je strana.

Stran broj telefona.

Strane poruke u arhivi.

Mailovi.

Jezik koji koristiš.

I onaj koji ne koristiš ali ponekad gurneš ispred sebe kao štit.

Stran mi je tvoj glas.

Ne sećam se najbolje kako je zvučao... čini mi se da je bio napukao donekle... ali više ni u to nisam sigurna.

Stran mi je tvoj dodir.

Strani su mi Norah Jones, Gotan Project i svi oni imenovani i neimenovani stihoklepci i izvodjači koji se cere sa playlista u Winamp-u.

Strana mi je crvena suknja koju već danima ne podižem sa sušilice... zar sam je ikada nosila, zaista?

Strano mi je ono x na kraju svake poruke... i dalje ne znam šta znači iako si mi objašnjavao...

Poljupci kao takvi su mi strana pojava. Nisam sigurna ni da bih umela. Ni da bih se setila. Ni da bih želela.

Stran si mi.

Kao da sam tek načula negde da postojiš.

Stran.

I onaj plavi džemper mi je stran...

Vino mi je nepoznat napitak.

Muziku ne razaznajem više.

Stran si mi i zaboravljam te.

Sve u vezi sa tobom.

Brišem atom po atom tebe, negiram ti postojanje.

Više se ne sećam budjenja.

Ni izraza tvog lica ujutro.

Ne sećam se nijedne tvoje reči... zar si ikada govorio? Meni?

Zaboravljam i kako izgleda biti tvoja...

Sve će biti u redu.

Vidiš...

Čim i poslednje tragove tebe izbrišem snagom volje... sve će biti u redu.

Moći ću ponovo da budem hladna i cinična i nezainteresovana...

Moći ću ponovo da budem gad i da mi ne bude žao.

Moći ću da izadjem iz kuće i smejem se ljudima kao nekad.

Moći ću da se našminkam.

Stanem na štikle.

Otkačim samu sebe.

Zaboravim da jesam.

I počnem da budem.

U trenutku.

Bez juče i bez sutra.

Zaboravljena od sebe same.

Zaboravljena od tebe... kog sam zaboravila...

{ 15:56, 14/1/2008 } { Poslao/la FemmeFatale }

Znaš, kada te čitam, ponekad ne mogu da verujem koliko dobro pišeš, zaista sam oduševljena.Ne samo načinom pisanja i već i time koliko dobro uspevaš da svoje emocije preneseš na one koji čitaju, i načinom na koji omogućavaš da se svi oni koji pate slične patnje poistovete sa tvojim rečima.

{ 16:20, 14/1/2008 } { Poslao/la Wolfie }

Zaboravis da si bila... I budi! )

{ 20:43, 14/1/2008 } { Poslao/la Lilith }

@Femme...hvala... duga praksa valjda...nazalost...

@Wolfie... biti je mehanicki pojam... i ne ostavlja nikakav izbor... jesam... i sta s tim?

{ 21:52, 14/1/2008 } { Poslao/la kojak }

heh! ja sam se vec nadavao komplimenata za kvalitet opisa emotivnih stanja, ali kako odoleti,a da ne dam josh jedan..)