Lilith

Fait Accompli

Posle dve nedelje raspakovala sam kofere. Nije da sam imala izbora.

Neurozna me pretkinja stavila pred fait accompli... ili raspakivanje i, kauzalno, sredjivanje životnog prostora ili povratak za monitor onom manje manuelnom poslu. S obzirom da mi je koncentracija već danima na nivou zlatne ribice, jasno mi je bilo da me čeka težak fizički rad. I bi težak.

******************************************************************************************************************

Čitam kao manijak. Samu sebe nerviram nekritičnim odabirom svega što ima slova po sebi...od nalepnice šampona za kosu preko titlovanih filmova, stripova, dnevnika iz davne 1996. godine (kada sam imala ciglo 14 godinica i mislila, klasično, da sve umem, mogu i znam) sve do beletristike svih oblika, boja, ukusa, stilova i tema... Jedino za šta se ne hvatam je stručna literatura... ne mogu. Ne vidim svrhu. Ovde? U ovoj zemlji? Pod ovim uslovima?

Samoj sebi uskačem u usta (što i nije najprijatniji postupak, ume da bude neudobno i bolno, ne preporučujem da pokušavate sami kod kuće)... vratila sam se baš da bih živela i radila u ovoj zemlji i dala neki malecki doprinos sopstvenoj lokal-patriotskoj iluziji... Nije da se kajem. Jeste da boli. Jeste da vredja. Jeste da ponekad ne mogu da udahnem kada se setim spokoja njegove blizine... ali to je bio moj izbor. Ono što sam slabo očekivala jeste da i u mojoj, deficitarnoj, profesiji u Srbiji zemlji vlada sumnjičavost tipa...e, ako si radila za njih ne znamo da li si podobna da radiš za nas.

Jeste, tako je. Sve ste u pravu. Baš zato što sam toliko nepodobna i nesposobna sam i radila za trule kapitalističke svinje...oni su baš poznati po tome što vole da bacaju pare! A i nepodobna sam dabome... sama činjenica da sam se vratila da za manje pare i bez čoveka kog volim radim u ovoj zemlji govori u prilog teze da sam krajnje nelojalna... sem ako se nisam vratila da budem špijun!? Ha!? Kakva ideja!!! Sami ste se toga setili!? Mi smo poznati inače po celom svetu po naprednim tehnologijama i novim teorijama, pa su se SAD, UK i ostali zapadnjački zločinci udružili ne bi li kako doakali svetoj i naprednoj srpskoj civilizaciji. I baš mene našli da špijuniram.

Jebo me patriotizam ludu.

A ostajem i dalje.

******************************************************************************************************************

Sada pošto sam se raspakovala, morala bih da se pozabavim i nalaženjem mesta u novonastaloj situaciji.

Kukasmo jedni za drugim dok sam bila preko grane, otkako se vratih...jedino se ja još, izgleda, sećam da sam uopšte išla. Što je lepo. Joj to je lepo, baš lepo... onoliko!

Nije ni da bih mogla da zaboravim. Sva tri njegova maila ,pravilno rasporedjena na 14 dana, i sva tri moja odgovora (svi znamo da ja NE pišem prva) me podsećaju na to kako otvorim gmail.

I nije problem u njima. Problem je u čudnom tripu koji me je držao do danas da...ako otvorim kofer i ako se raspakujem...priznajem, objavljujem da je gotovo. Finito. The end. I ostalo...

A to mi se nikako nije radilo.

Uz to, nisam celo ovo sranje ni doživela kao povratak kući. Više kao dužu pauzu do novog putovanja... odvikla sam se od statičnosti i nekako imam problem da Beograd i ovaj stan u sivoj zgradi doživim kao dom.

Moj dom je prestao da bude ovde.

Moj dom je...

Nema veze. Neću sada da patetišem kada mi je krenulo sa ironijom... mislim, krenulo u poredjenju sa antiironičnim-pseudodramatičnim-krajnje-patetičnim stanjem do danas.

Čudo načini ovo raspakivanje.

To je kao da se sav bol (i dalje mrzim ovu reč i gadim je se pomalo...nema mi pomoći) koji je onako razliven popunjavao pukotine na slici koju sam imala o samoj sebi... a danas se, nekom neopisivom biohemijskom reakcijom zgusnuo u čvor. Baš na sredini slike. Čvrst, nerazmrsiv čvor... gromuljicu koja žulja pod kožom. Zgusnuo se, jel'te i ja sad treba da se jebavam i sa razmršavanjem istog... e, neću. Neka ga. Moj čvor. Moja gorčina. Moj problem.

Zeznuto je samo što se slika sada dobro vidi. Sa svim pukotinama. I opet mi se ne svidja. Al' sada više i nije bitno da mi se svidja nego da radi posao. Ono za šta je plaćena... a ono za šta je ta slika plaćena jeste da mi održava nos nad vodom kada krenem da se davim i da mi da neki cilj... najčešće, popunjavanje neke od pomenutih pukotina... malterom, gipsom, šampanjcem, papirom...retko kada bojom. Od boja sam odustala. Danas dok sam se raspakivala. Samo mi kvare savršenu monotoniju sivila.

***************************************************************************************************************

Pošto sam cele dve nedelje patila i samosažaljevala se do povraćanja... sada je krajnje vreme da se raspakujem i u glavi. I eto, sada ponavljam sebi novu mantru, sve se nadajući da će da učini ono što je pisalo na deklaraciji dok sam je raspakivala.

Pošto sam dve nedelje provela u samoći, bez volje i želje za bilo kakvim dubljim ljudskim kontaktom... te susrete sa prijateljima od dana povratka do danas svela na 4 (i slovima četiri), što bi bilo jednom na... (samo momenat da uzmem digitron, pomenuh već svoje stanje zlatne ribice) 3, 5 dana...odnosno ako u kalkulaciju uključimo i činjenicu da sam se od toga dva puta videla sa njih dvoje, jednom sa drugo dvoje i jednom sa njom... onda ovih 14 dana delimo sa tri i tu dobijamo hmmmm (opet digitron, uživajte u balončićima u medjuvremenu), dakle, tu već dobijamo 4,6666666666666666666666666 i tako dalje.

Što će reći svakoj normalnoj osobi da sam uspešno zastranila i da mi je krajnje vreme da prestanem da vegetiram!!!!

************************************************************************************************************

Ovde završavamo prenos za danas...

Puno pozdrava iz akvarijuma

Lilith Goldfish

{ 22:40, 4/1/2008 } { Poslao/la kloe }

Iako ti nisam ostavljala komentare, pratila sam te i gle cuda: delovala si mi toliko pametnije od mene a ja se eto nisam vratila. GDE DA SE VRATIM?!!! Sta ti bi? Vise nista nije isto.

{ 22:52, 4/1/2008 } { Poslao/la Specificna }

Imam neki utisak, da ces brzo izaci iz tog akvarijuma, i dobro se snaci u situaciji, a sta bese sa 3 zelje, goldfish? :-)))

{ 22:56, 4/1/2008 } { Poslao/la Lilith }

@kloe...sta da ti kazem...mlados' ludos'... ili degeniricki cin ocajnickog zaljubljenika u Srbiju ili sjebo me Kosovski mit... ili nostalgija...ili zelja za izazovom i korisnoscu...izaberi sama... tu sam gde sam i sada cu da se potrudim da od toga napravim nesto... uostalom... uvek se moze ponovo otici...
@specificna... zatvorili mi zlotvori akvarijum...sve skacem i skacem i lupam glavom u staklo... a za tri zelje... moze...cim me ulovis...

{ 22:59, 4/1/2008 } { Poslao/la Specificna }

Joj evo stizem sa kamenom da ti razbijem taj akvarijum, nisi ti za njega.... :-)))

{ 23:18, 4/1/2008 } { Poslao/la Rea }

...
a tako bih zelela nesto pametno ili bar utesno da ti kazem...
neke odluke su jednostavno...teske. sto ne znaci da nije lako promeniti ih.

{ 23:27, 4/1/2008 } { Poslao/la Lilith }

@specificna...vidis...ima i u tebi idealizma, jos kako... samo pazi da ne porazbijas vise od akvarijuma... meni se kamenje uglavnom u glavu obije... al' ako ti uspe da znas da cu da budem zahvalna... i da ispunim te tri zelje!!!
@Rea... ponekad je i podrska dovoljna da se osetim kao covek... hvala

{ 00:20, 5/1/2008 } { Poslao/la СРНА }

Ала ти...
мрш у кревет!

{ 14:04, 6/1/2008 } { Poslao/la Anoniman }

Zaista zadivljujuce pises.Sasvim slucajno sam naisla na tvoj blog, i odmah sam bila odusevljena tvojim stilom i zivotnom tematikom!!!Samo, moram primetiti da ti bas kao i meni nedostaje makar nesto optimizma!!!Ne daj se i samo napred!!!Pozdrav od FemmeFatale!

{ 18:11, 6/1/2008 } { Poslao/la Lilith }

@Srna... a ti kao to nisi znala do sada????

@Femme... welcome, hvala na pohvali... videh da si otvorila svoj blog... citamo se...