Lilith

Zidovi

Dane provodim u bolnici.

Noći u svom, privatnom paklu.

Ne trebaš mi.

Sama sam dovoljna sebi.

U vrtlogu mi lebde slike tvojih ramena nadamnom.

Onda mi sevne onaj trzajući osećaj uzletanja u stomaku.

Presečem ga podsećanjem na bolničke bele zidove koje mrzim od malena.

Ponovo se okrenem. Podmetnem čvršći jastuk.

San ne dolazi da olakša.

Izlaz se skrio.

Pokušavam da se setim kako izgleda osmeh, onaj rani, jutarnji... i kako izgleda osećaj bezvremenosti.

Konačnost se smeje iz ćoška u koji sam nagurala njene stvari koje sutra treba poneti sa sobom.

Pokšavam da se setim kako izgleda biti kompletan. I dodiri kako izgledaju.

Kao večnost da je prošla. Kao prošlog života da se sećam, neke druge osobe koju sam možda znala.

Smejem se.

Dugo.

Mnogo.

Sebi, dakako.

Gluv stan.

I ja sama u njemu.

Muzika ne pomaže.

Ni TV...ionako sam odavno prestala da ga gledam.

Bude mi muka.

Povraćam.

Brišem se bledozelenim peškirom.

Vraćam se u krevet.

Nerazmešten.

Vrtim po glavi i plafonu slike da mi sačuvaju razum ako ga uopšte još imam.

Zidovi se obrušavaju.

Prete belinom.

Ne volim belo.

Ne mogu da ih ugasnem.

Smejem se opet.

Mučnina.

Gadjenje.

Nema strahova ovaj put.

Nema osećaja da mogu da izgubim. Izgubim šta?

Ponovo mi slika, penasta ona sa ogledalima oko nas, pred očima...

Sklopim ih čvrsto. Da zabole kapci. Da se umrse trepavice.

Da prestane.

Belo.

Oko nje.

Oko mene.

Da nadjem izlaz.

Da spasem.

A ne mogu.

Nisam svemoguća.

I nema straha iako ga prizivam kao starog poznanika.

Ničeg.

Samo ti zidovi... beli...

{ 19:30, 29/12/2007 } { Poslao/la svetlana }

Lilith!šta ti se to dešava,srećna ti nova 2008g i da ti se vrati ona vedrina,hajde raspoloži se to je kao sa prvim koracima prvo jedna noga pa druga i eto ga prvi korak,prvo jedan osmeh sećaš se šta je to osmeh?prvo jedan pa drugi svaki dan po najmanje dva osmeha nešto kao ovo ; pa ovo ) sve najbolje ))

{ 19:41, 29/12/2007 } { Poslao/la yin }

naidju faze u zivotu nad kojim nemamo kontrolu.
cini se da zivot tada igra po svom.
tebi dodeli prilicno tesku a bednu ulogu.
pomislis zdrobice te i od tebe nece ostati ni prah.
tesko....ali i vredno iskustvo.
ko nije patio, ziveo je samo pola od zivota.
budi dobro, srecna nova.

{ 19:58, 29/12/2007 } { Poslao/la SRNA }

послаћу ти једну
Дару Бубамару
да ти пева
"ови зидови"
***************
да се смејеш
од муке

{ 20:44, 29/12/2007 } { Poslao/la Lilith }

@svetlana... ni ja ne znam sta mi se desava...pomislim da bih mogla da dam ime sadasnjem periodu a on se preokrene, iznenadi me...osmeha ni u najavi... ali i dalje trazim...
@yin...ja se sve nadam da ce mi ona druga polovina zivota trajati krace od intermezza prve... valjda se nadas dok si ziv... a ako se zivot meri tim osim ulogama... mislim da je moj upravo postao trodimenzionalan...
@srna... pa jel' ti hoces da me ubijes zeno!?!?! Kakva Dara Bubamara i sa sobom tesko na kraj izlazim... ajd' da si rekla topla cokolada sa slagom, ili topli nes bez secera... ali Dara Bubamara...!?!?!?

{ 22:03, 29/12/2007 } { Poslao/la kojak }

ti meni necesh zameriti, ako ja navratim i josh neki put da ti pozelim sve najbolje za NG i da ti se svi lepi snovi ostavre?....)))

{ 22:30, 29/12/2007 } { Poslao/la Lilith }

@kojak...naravno da necu... ko zna, mozda tvoj optimizam bude zarazan...