Lilith

Crvena suknja, Plava kravata i Moose Milk

Poslala mi koleginica Fw: Four things you don't know about me... kaže da je pravi trenutak da se malo bolje upoznamo. Ne znam baš... ja sam nekako baš zadovoljna hroničnim nepoznavanjem detalja njenog i tudjih intimnosti.

Nego, kolegijalnost i poslovna etika nalažu da se maslinova grančica ne odbija tek tako...pa sedoh i zamislih se... Četiri stvari koje ona/oni ne znaju o meni... khm... khm... pa još jednom khm...

1. Ne volim da jedem Shrimps Crackers

2. Imam ožiljak na mestu koje ne želim da imenujem ovako javno

3. Juče sam prvi put ušla u Ann Summers radnju

4. Tip koji sedi u kancelariji do tebe danas nosi svetloplavu kravatu koju smo juče zajedno odabrali da se slaže sa...

Mislim da ne. Mislim da nikako ne!

****************************************************************************************************************

Princeza moja pubertetska je obustavila prepisku sa mojom malenkošću još negde krajem prošlog ledenog doba... kaže da nema vremena za te trivijalnosti, a za ne-daj-bože upotrebiće mobilni...

Njena i moja percepcija ne-daj-bože situacije unekoliko se razlikuju ... ja, standardno paničarski, to povezujem sa bolestima, smrću, ratom, požarom, prirodnim i drugim nepogodama i naročito neugodnim raskidima... sve ostalo ne bih svrstala u tu kategoriju. Njena ne-daj-bože percepcija drastično se razlikuje od gorepredstavljenog koncepta i to utoliko što je do sada Code Red upotrebljen u slučajevima kada:

a) je Princezi ponestalo para

b) je Princezi zagustilo oko rada pa se setila da tamo negde u belom svetu ima sestru kojoj u opisu radnog mesta a i šire stoji "usage of english language - professional"

c) se Princeza setila da će u naredne dve nedelje doći do žarko željenog susreta naših malenkosti te se, uplašena mogućnošću da ne iskoristim maksimum koji reunion posle dugog perioda uzajamnog ne gledanja stvara, odlučila da sastavi listu želja čije bi ispunjenje moglo (samo moglo) doprineti žaru istog.

*****************************************************************************************************************

Rezultat navedenog jeste jučerašnje lutanje moje i Nasmejanog po Outlet Village-u u Swindonu koji je vrlo verovatno najružniji grad na svetu poznat jedino po najvećem Outlet-u u ovom kraju sveta.  I to po vremenu na koje ne bih ni najomraženijeg neprijatelja poslala do trafike po cigarete a kamoli sebe i Nasmejanog u potragu za Poklonima za Princezu.

No ipak se osmelismo da okušamo sreću i reskiramo živote na putu ka presvetlom cilju - Princezinom osmehu (koji je, btw, od kako je ušla u blaženi period hormonskog disbalansa redja pojava od ptičjeg mleka). Spakujemo se kao da idemo na put oko sveta za 24 sata a ne na relativno kratko putešestvije do obližnje selendre i sednemo u kola. Nasmejani unapred smrznut, ja i unapred i unazad... ne podnosim hladnoću pa to ti je.

Na North Parking-u nas dočekuje najmizernije stvorenjce ikada... klinja od svojih sedamnaest (ah, taj predivni uzrast) umotan u drečeće žutu vindjaknu koji stoji na sred parkinga dok piči kiša kao po učinku, obilno praćena udarima ledenog vetra koji čini da i ono malo dobre volje izvetri (savršeniji izraz je, mislim, nemoguće pronaći) bez traga. E taj isti klinja očigledno radi za džeparac ili po kazni na tom istom parkingu pa je juče, mučenik, dobio u zadatak da usmerava vozila ka slobodnim mestima i brine da pešaci koji u talasima naviru na parking, pretrče bezbedno tih par stotina metara do svog vozila. Nama hladno i u kolima iako grejanje radi za tri Pere Ložača odjednom. A on, srećica mala, crven kao cvekla, mokar kao miš, smrznut kao lisnato testo stoji pred nama i daje nam znake očima...

"Is he trying to tell us something?", pita Nasmejani pronicljivo posle deset minuta zurenja u klinca dok iza nas veselo trubi narastajuća kolona vozila.

******************************************************************************************************************

Udjemo u shoping mall, ja već rešena da nadjem po cenu života - svog ili tudjeg, nebitno, tih par stvarčica za moju Princezu a Nasmejani unapred pomiren sa sudbinom iščitava plan zgrade ne bi li locirao tačke za preživljavanje u vidu neprevazidjenog Starbucks-a i/ili Costa-e. I Odiseja u Outletu 2007 počinje...

******************************************************************************************************************

Dok mi lutamo po centru, da vas ne davim detaljima novog ne/ukusa koji se ovde prodaje po basnoslovnim cenama nego da se ukratko osvrnem na prethodni dan... a prethodni dan je baš lepo počeo... neću da kažem kako... u svakom slučaju nastavio se posetom International Family Days.

A tamo... prilike da jedem etiopsku (nikako da me mimoidje Etiopija, primećujem... Nasmejani se izbezumio od sreće i doslovno me odvukao do štanda da probam nacionalne specijalitete), pakistansku, nigerijsku hranu, nacionalnu kuhinju Nepala (srdačno preporučujem, toliko mi se svidela da sam zamalo pitala da me usvoje i vode sa sobom)...pa sve do klasičnih litvanskih, norveških, japanskih, francuskih, italijanskih, indijskih, thai specijaliteta... i onda se u jednom trenu nadjemo sa tanjirom na kome je iskombinovano neko ljutkasto jelo sa Nepala sa pakistanskim samosama, litvanskim suvim mesom i grčkom salatom... a u rukama nam kanadski Moose Milk (za one koji su se kao ja pitali koji je tajni sastojak - odgovor je Baileys, dobijeno posle verbalnog rvanja sa izvesnom kanadskom suprugom) i čuveni jordanski araq.

******************************************************************************************************************

Da se vratimo u shoping... posle četiri sata mlaćenja po tri i po hale, Nasmejani je zamolio za milost... u Starbucks-u prebirem po trofejima... check za svaki poklon za mladu damu... a negde se usput uvukla (ne znam kako) i jedna crvena suknja za mene... e sada, što baš crvena - da me mučite najgorim mukama ne bih znala... al' je bilo primetno juče da mi pogled privlače crvene stvari... a ni Nasmejani nije bio od pomoći sa metaforama o Crvenkapi...i... mislim, da...

Eto, sada veselo (i bez funte preostale) sedim u kancelariji ponosna na crvenu suknju (i prateći equipment koji je morao biti dokupljen uz nju) i izvesnu plavu kravatu koja od jutros neumorno šparta hodnicima a koja će večeras, sasvim sigurno, završiti u mojoj ruci...

{ 14:27, 19/11/2007 } { Poslao/la SRNA }

da ti priznam
ja sam kriva
celu nedelju sam mislila kako da uklavirim nove crvene čarapice u crnu kombinaciju
dokolenice
******************
a ti kupila suknju?
c c c

{ 18:14, 19/11/2007 } { Poslao/la mazzapsycho }

lisnato testo. kewl.