Lilith

Trafalgar night ... ili kako to Britanci rade

Nadjoh se (slučajno ili ne, pitanje je sad) u prilici da prisustvujem "braći" Britancima neopisivo važnom dogadjaju - proslavi godišnjice Trafalgarske bitke (koja je, inače, tek prekosutra...al' da ne sitničarimo).

Okruženje, naravno vojno... uparadili se kao za smotru... a uniforme lepe k'a upisane... (ja ih doduše i ne razlikujem... al' što se šarene pa crvene, plave, crne... pa sa dugmićima srebrnim i zlatnim... i onim smešnim prugama na pantalonama... pa Škoti u kiltovima )ovde saznah da visoki oficiri... iznad Majora nose mašne na suknjama (znam da se zove kilt ali meni je to i dalje muška suknja) i čarapama... i to tamno-zelene na suknjama a crvene (na rados') na zelenim čarapicama nategnutim do kolena... lepota jedna.

Nasmejani u smokingu, kvalitetna vina - meni dovoljno za parče sreće te noći. No, da ne skrećem sa teme pa odmah na Nasmejanog...

Još jednom se potvrdilo pravilo da hrana lepog izgleda nije nužno i jestiva... barem ne u skladu sa mojim ukusom... ali sam malo živnula kada je Admiral ustao da održi govor. E, rekoh... sada ako ne pobije sve moje lokal-patriotske predrasude da je Major Gavrilović neprevazidjen - nikada neće... i naravno, nije... Tek što smo prežvakali uvodne viceve (da se jel'te opusti atmosfera što i nije bilo nužno posle tolikih litara vina), složili ozbilje face pri pomisli na "našu hrabru braću koja se bore u Iraku i Avganistanu" (ovde moram da priznam da sam opsovala u sebi "našu hrabru braću" i tendenciju da zabijaju nos gde im nije mesto), zahvalili se domaćinima... ja rekoh...eto, sada će da počne -  a on čovek otpoče priču o tome kako Nelson nije bio savršen i kako je javna tajna da je običavao da se "usidri, if you know what I mean" kod supruge Sir Hamiltona. Šok, stres i trauma!!! Došlo mi da ustanem i viknem:"'Alo, bre, ljudi mi se ovde okupismo da slavimo njegovu pobedu a ne da  prevrćemo njegov prljav veš!!!"  Admiral je završio sa par doskočica na račun "braće Francuza" (primećujem da su svi "braća"... naročito kada se smejete na njihov račun) i onda smo mogli da odahnemo, sednemo posle pola sata stajanja i popijemo još malo madere.

Opet pauza dosade... a onda... uz trube i bubnjeve iz kuhinje izlazi osoblje... uparadjeno... noseći ogromne čokoladne brodove ... po jedan za svaki sto... ovako je izgledao naš (izvinjavam se zbog lošeg kvaliteta slika...sve je fotografisano pod svetlošću sveća a pod zabranom korišćenja blica).

Pogrejani enormnim količinama teškog vina i još teže čokolade pristupismo svi zajedno poslednjem delu programa... svi smo dobili knjižice sa odštampanim pesmama meni vrlo nerazumljivog sadržaja. "Šta je ovo?", usudih se da pokažem Nasmejanom svoje neznanje. "Videćeš", reče on...

I videla sam... zapravo čula... kada je krenula muzika, svi otvorili knjižice, zaboli noseve u njih i krenuli da urlaju... omiljeni delovi su mi, moram da priznam, bili oni kada su lupanjem o sto davali ritam pa se dranje nije moglo čuti... inače verujem da bi mi se svidelo... ovako... recimo da nisu baš Hor bečkih dečaka.

Kasnije, pošto su mi se sluh i samopoštovanje oporavili od tog izvanrednog iskustva i pomeranja mozga kojim me je Nasmejani počastio kada je sagledao zabezeknutu facu koju nisam ni pokušala da sakrijem, smo prešli u bar.

Odlično, pomislih... ovde mogu da se opustim makar malo... ali, hoćeš vraga... na redu su mornarske igre... Kako to izgleda? Pa... većina prisutnih muškaraca skine sakoe i cipele (što je to prizor... i tu bih sliku objavila ali ne smem...), stane u krug okrenuvši ledja ostalima...podlakte one do sebe... u centar kruga se stavi velika topovska školjka ('bem li ga kako se na našem kaže...oni ga zovu shell pa ga ja doslovno prevela) i onda se guraju, vuku i nadvlače dok neko ne prekine krug ili ne obori školjku... i tako sve dok ne ostane samo jedan (There can be only one!!!!)...

{ 13:35, 19/10/2007 } { Poslao/la Tay }

На Трафалгар скверу бејах први пут 1968.
Леп је то доживљај.

{ 14:13, 19/10/2007 } { Poslao/la svetlana }

otvori mi apetit ona tako lepa slika

{ 14:17, 19/10/2007 } { Poslao/la Lilith }

@Tau... ma koliko se salila na racun "provoda" moram da priznam da je Trafalgar night ( a i Trafalgar sq.) nezaboravan dozivljaj...
@svetlana... meni ga je ubila na par dana (ne slika vec njen sadrzaj)...)))