Lilith

Uticaj konferencije na moc rasudjivanja nervoznih zena

Ne moze jednostavno!

Jok!

Ma koliko obecavala sebi - ne moze jednostavno!!!

Ja ne mogu jednostavno!

Ne umem, bre...

I... zato sam sinoc napravila ozbiljno sranje...

Konferencija duuuuuuuuugaaaaaaaa... otegla se ko gladna godina a tip do mene (sa sve pony tail, dr ispred imena i kanadskim moze-mi-se pasosem) logorejican. I gde god maknem svi me za Kosovo pitaju. Vec sam uvezbala celo izlaganje na temu Kosova... pocev od kratkog pregleda istorije do uticaja Kosovskog mita na kulturu srpskog naroda preko poslednjih razvoja situacije (cak sam se update-ovala predlogom srpskog pregovarackog tima... do detalja) sa kracom analizom perspektiva i domino efekta...zavrsavam u velikom stilu - pitanjem: A sta posle? (sve se nesto mislim da bi bilo sasvim ok da drzava pocne da me placa za ovoliko lobiranje i zastupanje, steta da ovoliki trud, vreme i talenat propadnu). I sve je to super... al' gde god da maknem Kosovo mi nad glavom visi!!!

I sta da radi jedna smorena mlada dama, uz to Srpkinja po nacionalnosti posto je provela RADECI (+ Kosovo, za slucaj da sam zaboravila da napomenem) punih dvadeset sati i koju sutra ujutru (iliti danas - zbrisala sam sa jedne panel diskusije, nemoj neko da me je cinkario) ceka sve to isto "samo malo drugacije" ? Da napravi sranje...naravno.

Mislim, bar ja jesam.

Nasmejani opet zbrisao za vikend... bez mene... a ja depresivna... pa jos smorena cinjenicom da:

1. nista se ne desava... zapravo desava se al' sve u stilu Desanke Maksimovic (koju, svi znamo, i ne volim previse... mozda bas zbog ovakvih stvari) "ljubav je lepa samo dok se ceka..."

2. je samoinicijativno odlucila da je potpuno nepotrebno gubiti vreme na emocije i razvoj situacije sa Nasmejanim jer to ionako ne moze da opstane, nije ni vreme, ni mesto a ni okolnosti nisu u skladu sa zeljenim. Prema tome - Nasmejanog treba amputirati!

3. me ceka radni vikend (samo ovo je sasvim dovoljno)

I tako depresivna, dodatno smorena, umorna i nervozna... naravno, napravim problem. Problem ima tridesetak godina i mnogo je sladak... mislim da bih cak mirne duse mogla reci da je sladji i od Nasmejanog (ali je Nasmejani ipak Nasmejani) ... i za divno cudo nije mnogo ni glup...onako, malo, rekreativno.

I da problem bude jos veci... posto sam izgovorila sve one filmske fraze (oduvek sam zelela da ih isprobam, ali nisam imala prilike... zapravo, uvek sam imala ogradu da bi moglo da zvuci glupo... sto je nekom carolijom prestalo da bude vazno sinoc, zapravo nocas oko dva sata) tipa: Are you asking me on a date? i sl... i posto sam na potvrdan odgovor odgovorila potvrdno (ubi me nedostatak negacije u recenicama, ocigledno)... i posto sam tako osvetnicki raspolozena prema celom svetu a najvise prema meni samoj dopuzila do svoje sobe... na vratima me je sacekao zuti sticker prekriven poznatim rukopisom:

"I actually could have done this before... but, as they say... it is never to late... dinner? Thursday? Officialy? Say yes?" Pogadjate, u potpisu Nasmejani.

Dodje mi da se smejem i placem i kukam istovremeno... Mislim... jesam ja rekla da... al' na drugom mestu... za taj isti Thursday...

Al' odluke se svoje ( da deinstaliram Nasmejanog iz svog operativnog sistema) drzim i dalje!

p.s. Nocas sam minimum tri puta ustajala i setala kroz hodnik da promenim sticker sa odgovorom koji sam nalepila Nasmejanom na vrata... i da me ubijete ne mogu da se setim koji je na kraju ostao!!!

{ 12:01, 13/10/2007 } { Poslao/la Kurt }

Baš bre vodiš neki uzbudljiv život... Candace Bushnell bi mogla po tebi knjigu da napiše, a onda i film da izađe...