Lilith

Poslednji dan

Osvanuo. Poslednji dan. Posle dve alkoholne, besomučne noći prepune starogradske muzike i ljudi. Posle maminog suzdržavanja da ne zaplače. Tatinog lomljenja čaše.

Njegovog odsustva, kada je trebalo da bude tu.

Mog besa. Mojih radosti. Nekih tuga. Mnogo lažnih osmeha.

Nekoliko pravih ljudi na pravom mestu u pravo vreme... (da, ona noćna šetnja i pljeskavica su bile prava stvar!!!!, samo je gastarbajter falio na slici)... i nekoliko pogrešnih koji su se zatekli uhvaćeni sopstvenim ambicijama i dodvoravanjem u mreži dobrog provoda.

Osvanuo poslednji dan. Tih. Čudno miran. Ostavili me samu da se saberem i oduzmem. Pravi potez. Tišina mi i u glavi. Dala sebi slobodan sat da uz kafu i cigaretu protabirim malo sebe samu i moje mesto u onom "sutra".

Eh, sutra... sutra će biti malo suza i mnogo ohrabrenja. Sutra nije samo moje. Pripada i njima sa kojima delim juče i danas. Sutra će već biti hladno i operativno. Sutra ću možda, kasno uveče, kada ostanem sama u toj nekoj sobi koja me čeka da legnem, protegnem umorne ruke i pustim nešto lagano da me uspava... možda ću malo i da se bavim setom... možda i neću.

Ali danas... danas je veoma čudan dan. U mojoj glavi. Sve bih htela. I ništa. Danas ću možda saznati da li bih imala razloga da se vraćam... u svakom pogledu... ili ću otkriti da su razumske odluke ipak prava stvar i da je "Lilith u Srbiji" prošlogodišnje izdanje...

Ljudi mi često prebacuju da sam hladna i preambiciozna. Uglavnom sam im potvrdjivala, klimala glavom... ponekad mi je i odgovaralo da tako misle, ponekad mi je čak i prijalo, ponekad ne...

Eto, a danas, kada nisam sigurna ni u šta sem da ću sutra uveče spavati na nekom novom "mom" krevetu tamo negde... danas mi je došlo da kažem i da priznam... da sam zapravo sve vreme želela da se pojavi u mom životu nešto što bi bilo jače od čiste ambicije. Rekoh. Da se pojavi nešto iracionalno što bi nadjačalo pluseve i minuseve, što bi bilo dovoljno snažno da me veže... evo i dok pišem, grče mi se prsti... ne volim da priznajem, a gricka me iznutra... pustih ga napolje...

Da... sada sam potrošila sve reči. Nije trebalo. Mogla sam još da se preseravam na zadatu temu... da nisam... ma, gotovo... kraj... OVER AND OUT!

{ 07:41, 3/9/2007 } { Poslao/la drvo }

Dobro je kada prostreš "svoje" ma gde bila..
a razlog za sve uvek dodje, pre ili kasnije.
Reči su ti prave ovog jutra i nadam se da ćeš
biti u civilizovanom svetu
gde BlogOye takodje može da obitava
i pravi ti društvo.

{ 08:53, 3/9/2007 } { Poslao/la nurlisoul }

draga Lilith...jedino je mijenjanje konstanta koja vodi shvacanju...kao kada ocistimo ljusturu....proces..(hvala Bogu ne Kafkin).....keep going..

{ 09:47, 3/9/2007 } { Poslao/la Gastos }

U stvari, tek ćeš u tudjini , shvatiti da li imaš potrebu da se vraćaš i kolika je ta potreba u odnosu na mogućnosti koje možeš očekivati tamo. Videćeš koliko ti nedostaje dotadašnji način života i da li ti uopšte nedostaje.
A onda ćeš možda znati šta želiš dalje.

indžoj, domaći izdajniče i strani plaćeniče

{ 10:13, 3/9/2007 } { Poslao/la nemiri }

bićeš ok, drži se ambicija

{ 10:52, 3/9/2007 } { Poslao/la BIBA }

SREĆNO!

{ 11:00, 3/9/2007 } { Poslao/la Gastos neprijatni }

2 nemiri:

Kako znaš da će biti OK ?
Na bazi toga što je Lilith uvek OK ? Na bazi toga što je sledenje ambicija uvek dobar put ? Na bazi toga što je lepo reći "biće sve OK" ? šesto/sedmo čulo ?