Lilith
E-Bilans
{ 19:31, 11/8/2007 }
{ 2
Komentara }
{ Link }
Odsustvo ljudi... tišina seoske kuće... tiha muzika, evergreen (danas ne mogu da slušam ništa nastalo posle '60tih godina prošlog veka)...Napolju dosadna kiša. Udišem svaki deo ove kuće... nedostajaće mi narednih pola godine...
****************************************************************************************************************
Samo da je još... tu... da podelim, pokažem, tišinom dozovem...
****************************************************************************************************************
Odlasci su slični malim smrtima. Oproštaji, sredjivanje računa, raščišćavanje... da bi se u miru otišlo.
Ja svoje ostavih za sam kraj.
Znala sam da ću otići... bilo mi je jasno, premda sam se jednim delom sebe nadala da ću imati razlog da ostanem (ne, ne emotivni ovaj put, ali ipak razlog)... i mislim da sam to znala oduvek... da ću jednog dana otići. Zaključati nepotrebne stvari. Šapnuti porodici da ih volim. Okrenuti se i napustiti sve ovo što toliko volim i što toliko razočarava.
Sada, kada se taj čas približio osetih da me nešto drži.
I ovaj put se nije radilo o nedovršenim poslovima, o nepopijenim kafama...
Već jedan veliki bolni krug koji, duboko zakopan, pulsira u meni već punih pet godina.
Želela sam da verujem da je sa tim završeno, da je okončano, spakovano negde... i da ću ga sledeći put sresti kada budem krstarila sobom u potrazi za uspomenama iz "mladosti".
Vraga!!!
Ne verujem da je potrebna saradnja "significant other" za ovo. Mora da postoji način da sama kažem nedorečeno. Da sama stavim tačku na poglavlje koje je tudjom rukom započeto.
Zato sam došla ovde. Da u miru i tišini raskrstim sa duhovima. Da ponovo proživim najlepše i najbolnije. Da ponovo osetim a zatim ga ubijem u sebi.
Mrzim ovaj osećaj. Ne mogu a da ne nazovem to patetikom, mada pokazujem sklonost u poslednje vreme da sve što ima veze sa emocijama nazivam patetičnim...mislim da sam negde, usput, zagubila kriterijume patetičnosti i emotivna ograničenja. Kada je nešto iskazivanje osećanja a kada gazim u onaj ljigavi sektor preuveličanosti i jada?
Rizikujući da predjem nepoznate mi granice pišem... sada...
I sećam se... toliko živo kao da se juče dogodilo...
Način na koji se smeje.
Na koji nasloni čelo na moje.
Na koji pogleda onako iskosa...sa visine...
Način na koji dodirne. Zagrli.
Na koji ćuti.
Naš prvi susret. Naše svadje. Poljupci. Trapava zavodjenja (bili smo baš baš klinci, i ne mogu a da se ne nasmejem...). Nespretni pokušaji da se pokaže ponešto od emocija i još nespretniji načini da se to isto sakrije. Noć kada je otišao. Noć kada je poželeo da se vrati ali nije imao kome...
Zanimljivo, nisam tužna... kao neka starica, osmehujem se na svaku od tih slika koje mi se smenjuju pred očima... setno, dakako ali ipak je to osmeh...
Neću da znam zašto nije moglo da bude. Dovoljno je to što nije. I nema svrhe preispitivati više. Ništa neće izbrisati godine među nama koje stoje, nepremostive... bedem da spreči ponovni uzlet.
Sećam se ushićenosti. Koliko sam mogla, umela, htela... Sećam se uspona i padova u roku od samo nekoliko minuta. Sećam se njegove neopisivo precizne lajavosti i svojih histerija. Dugih šetnji koje sam posle njega omrzla. Poslednje cigarete sa njim podeljene u mraku jednog ulaza...
Nisam više ljuta, verujem... ni na njega ni na sebe.
Ne verujem više da postoji sutra... ni da ću ikada više, ikoga tako moći da... ne, to ne izgovaram niti pišem više!
Ako odlazim, odlazim bez iluzija, bez obećanja, bez nadanja, bez želja...
Nikako drugačije ne bih uspela otići...
{Pošalji komentar }
{ Prethodna strana } { Strana 218 od 305 } { Sledeća strana }{ 21:09, 11/8/2007 } { Poslao/la miriam }mala smrt je nesto drugo, mnogo prijatnije (bar tako kazu francuzi)
da bi novi krug otvorila, prethodni moras da zatvoris
zelim ti tamo sve najbolje...
{ 21:56, 11/8/2007 } { Poslao/la Lady }Ako si posla i ako uspes da odes zelim ti da sve to sto ne mozes ili neces da izgovoris dozivis u pravom
smilsu tih reci. Te lepe reci u koje trenutno ne verujes da postoje.A sutra postoji. Vreme ce pokazati..verujem.
O blogu
Home
Moj profil
Blog Arhiva
Foto album
RSS
Podcast
Blog Hosting
Novo objavljeno
Čekanje njeGong
Profesorske frustracije
Lost in translation
...
Kategorije postova
Blog Prijatelji
Sevenkloe
Wolfie
Persefona
ficca
mirkoman
yozza
BIGMAMA
III
poglavica
Foxy
SRNA
Milena
miriam
gulanfer
Dzo
Kombib
Kurt
Giardia
whoreofbabylon
Domacica
elfish
mazzapsycho
Svemirko
kojak
Nemirko
Rea
Specificna
BubaErdeljan
Patetika
skyseeker
Tresnja
JeJa
FemmeFatale
pahulja
mistichna
Anci
Minja
Ljubasta
ilumminati
silence
marija88
SarahKay
SlatkaMaloletnica
duuga
Beogradoholik
vesna69
darkangel999
vaske972
Lycka
scarlet
Danna
klavidija
yin
nikolaseacor
Nehljudov
Nettle
Slovenska
Serbiana
Scarlett