Lilith

Needles and Pins

Nedostaje čaša vina... ali čega nema bez toga se može.Užasno me mrzi da se oblačim i izlazim do prodavnice... može i bez vina? Može.

Pričali danas... satima. Uzalud saveti, taj se krug u mojoj glavi nikada neće okončati...

Zapravo i ne želim da se okonča. Volim kada mi je u glavi, moj dugogodišnji podsetnik da stvari mogu da budu i gore no što se čine... da nije toga, davno bih počela da očajavam... ovako, on se javi... i sam njegov glas me podseti da može gore... o, mnogo gore, dragi, nego što ti se sada čini... ma ne slušam ga ni šta priča.

Zato ne volim da se zbližavam. Šta je koga briga šta mi se mota po mislima!

I onda uplovim u prošlost... Da, znam da si mi rekao da je vreme da se otrgnem i pogledam u sutra... ali mene moja prošlost mazi, ušuškava, uljuljkava... nekako je lepo iznijansirana i podatna svakoj misli koju pošaljem ka njoj... U prošlosti sam ja, onakva kakvu me ne znaš... i on kakvim ga se sećam... i sve drugo prestane da postoji, sem tog njegovog jebenog glasa koji mi definiše pokrete...

A ne volim ga. Baš ni najmanje. U stvari me užasno nervira... i ponekad mi je krajnje dosadan... kao i većina ovih koji mi se sada petljaju u vreme i prostor. Ponekad je naporan u silnoj želji da pokaže kako je lucidan, koliko ciničan... i bude mi smešan, onako baš jadno smešan... a opet... lupam, zanemari...

Znaš, govorim ja sebi svakodnevno da sam super sve ovo vreme... i da sam se baš odlično snašla... i da mi uopšte nikada nije ni trebalo da se petljam sa idiotom... i kažem lepo sebi da je odlično izabrao kada se okrenuo i otišao... ni ja ne bih bolje... i onda još dodam da je pogrešan, potpuno pogrešan, kao što jeste, tu nema laži... ni za miligram... jer je pogrešan. P O G R E Š A N!!! Skroz, ali skroz... ma on je definiendum pogrešnosti... kada je prvi čovek na svetu upotrebio pojam pogrešno imao je viziju nas dvoje... odnosno njega u mom životu i svetu. Pogrešan, kažem ti.

I, znaš... uspe mi... ponekad i na celu godinu, dve... i onda može da se javlja, da piše super pismene poruke na koje sam uvek padala (jer, ma koliko da je objektivno pogrešan, subjektivno... niko ne piše poruke kao on, kratke ali jebitačne), da radi šta već radi kad god mu treba da se oseti ne-samim ili šta već... ništa, ja ne reagujem...

Ali... onda kada me sastavi sopstveno bežanje od njega i sebe... uuuuu... dragi, da me samo vidiš kada me sastavi sa zemljicom crnom. Kada mi se nad temenom sklope njegove ogromne šake i pokriju mi dan... Kada ostanem, ponekad, u tišini sopstvenog uma... kada ga sretnem na onom Dangerous Do Not Enter polju koje sam davno izolovala od stvarnosti... jebeni Park iz doba Jure mi se odigra u glavi...

Zato i ne želim da zatvaram krug... jer... ako to sklopim... ako ga rastavim i spakujem... ostaću užasno sama... ne, ne objektivno... onako čisto perceptivno sama... sa sobom, u svojoj glavi... što ponekad ni neprijatelju najcrnjem ne bih poželela...

I eto, danas sam pokušala da te poslušam. Baš sam rekla sebi... sada ćeš prestati da se praviš pametna i poslušaćeš, jednom u životu, pametnijeg i iskusnijeg od sebe. Ako je rekao da treba, probaj, probaj kretenu, možda to što čovek govori ima smisla, mislim, zvučalo je itekako smisleno jutros... I onda se javio... kao da je znao da sam donela čvrstu odluku da ga se ratosiljam i otvorim čakre za neke nove stvari.

Baš je dobro išlo... skoro ceo sat je išlo super, bila sam baš po IUS-u... kao da si mi šaputao tekst... e, onda se sve okrenulo naglavačke...mislim, za mene... jer jednog trenutka sam čula Needles and Pins odnekud spolja... i odjednom mu je pošlo za rukom da me nasmeje... i onda sam shvatila da ne ide dobro... ma uopšte ne ide dobro... ide u rikverc. KOOOOOOOČI! Stoj! Stani! Zaustavljaj kočije! Hoću da sidjem!

To je zato što je on tako pametan a ja tako puna sebe, prvo sam pomislila. Jok, bre... niti je on Ajnštajn, nit sam ja baš toliko Narcis (al’ ne onaj naš... očigledno u oba smisla)... Opet me je sačekao na okuci, skot pokvareni... i onda sam mu u mislima lepo spomenula rodbinu negde do trećeg, četvrtog kolena, koliko otprilike znam...

E tada sam skontala... džabe, dragi, sve pameti ovog sveta... i džabe svi saveti... i džabe Hese... a najdžabe (ako ova kovanica uopšte postoji, ako ne – eto mog malog, skromnog doprinosa srpskoj lingvistici) moja čvrsta odluka da ga se manem...  ja zapravo volim taj osećaj da je samo on taj koji ume, može i sme...

Needles and Pins, dragi... to je to... Needles and Pins...

{ 23:01, 8/8/2007 } { Poslao/la joyRamone }

: -),za izbor pjesme.

{ 15:55, 9/8/2007 } { Poslao/la Lezilebovich }

Jbt... trebalo mi je nedelju dana da skontam zašto ne vidim opciju pošalji komentar na ovom tvom blogu... jer se nikad ne ulogujem...

{ 15:58, 9/8/2007 } { Poslao/la Lezilebovich }

sve ove tačkice , nepreciznost, nedefinisanost , su taaaaaako nekarakteristične za tebe.


p.s. i bio je red da jednom staviš neku dobru pesmu ...

{ 11:38, 10/8/2007 } { Poslao/la Azra }

Jako lepo pises..., sad pogledah nekoliko tvojih postova,citala sam te ali ne redovno..., meni jedan tip rekao "budi Lilith", nisam ni znala ko je ta persona,
onda odem malo na google, vidim fina neka zenska,
i svaka zena koja bar malo ima od te Lilith - nekako mi se cini u velikoj prednosti od onih koje nemaju...
a nekad smo Lilith, a da to nismo ni svesni jer nismo procitali..., a ovo sto pises o Njemu, vecna borba izmedju Nje i Njega, vole se i mrze se u isto vreme,
on je u prednosti jer nema emocija, emocije sputavaju..., ma lako je biti bez emocija, eto-ja sam ti skroz neemotivna, nego cula da ljudska bica treba da budu emotivna pa ih imitiram, ali sad kad sam otkrila da puno ljudi ima bez emocija, nemam vise potrebe da se tu foliram, mislila samnom nesto nije u redu..., zato fino ovo blogovanje, ovde se ljudi otvore.