Lilith

Zasto ne zelim da imam decu

Sedamnaestogodisnji idiot koji deli genetsku bazu sa mojom malenkoscu i spada u listu VIP u mom zivotu...sinoc je napravio mega sranje.

Pola devet... nema je.

Matora pocinje da treperi... k'o lisce na vetru, poete bi rekle... a dobar psiholog (sva sreca da je Persefona bila sa nama!!!!) bi ocutao...

Dvadeset pet do devet. Matora je zove telefononom. Ja ne vidim razloga za to... Kasni tek pet minuta, do pocetka predstave ima vremena, a ona je tu negde blizu sa tim klincem...

Dvadeset do devet. Preuzimam slusalicu iz Matorinih ruku, da bi ona pripalila cigaretu... Mobilni pretplatnik trenutno nije dostupan, molimo... OK, not a big deal... zaginula je u Gavranu ili gde vec gde nema dometa, samo sto se nije  pojavila trceci u onoj mikrominimalnoj odeci koju ni uz najbolju volju ne mogu nazvati suknjom...sva sreca da sam ja, jel'te, po prirodi smirena...

Petnaest do devet. Matora redja scenarije, sve jezivije od jezivijih (u familiji nikada nismo oskudevali mastom)... odmicem se da je ne slusam. Mali kreten je mogao da se javi da ce kasniti...mada, ako su njih dvoje, pa vece, romantika... dzaba, secam se sebe iz tog perioda...ni sto Matorih ne bi bile dovoljne da mi prekinu uzivanje... al' ja sam bila starija kada sam pravila takva sr..., drugo je to vreme bilo, eh...

Deset do devet. Normalni ljudi ulaze u pozoriste. Nenormalni stoje ispred i odbrojavajaju sekunde pritiskajuci automatic redial. Matora upada u fazu krivljenja same sebe...sto je rodila tako lepu, sto je rodila tako blesavu, sto je nije vaspitala na vreme, sto je pustila da izadje, sto je... Persefona radi posao za, makar, tri doooooobra psihoterapeuta, mislim da ta devojka uopste ne mora da se plasi za buducnost i zaposlenje...samo meni da malo krene posao (materijalno, pre svega) i, ako ova drzava bude slepa i momentalno je ne zaposli, ja cu da je uzmem za porodicnog psihica...Bog zna da nam je to najpotrebnije... Mobilni pretplatnik...blablabla... mali idiot nit' se javlja niti kuci, tj. na Trg, dolazi...

Pet do devet. Matora sedi i pali dve cigarete odjednom. Persefona je vec obisla Gavran, ja se mislim da skoknem do Triangla... na onih deset cm stikle i proklinjem samu sebe sto ih bas veceras natakoh... eto, pa ti budi dama sa gomilom idiota u najuzoj familiji... Mobilni pretplatnik i dalje je nedostupan. Mala nema naviku da kasni. A pogotovo nema naviku da se ne javlja. A narocito nema naviku da iskljucuje telefon. Ona je sve u svemu jedno krajnje uzorno dete, makar bila...ako zanemarimo sklonost ka suprotnom polu raznoraznih narodnosti, poteklom iz Unutrasnjosti sa izrazenim naucnickim potencijalom u prirodnim naukama...meni je sama ta njena sklonost veoma neobjasnjiva i ponekad zapadam u iskusenje da je smatram caknutom no...to nije tema... poenta je da mala kasni i da je nedostupna a da ja imam posla sa neuroticnom pretkinjom usred civilizacije.

Devet. Normalni ljudi sada sede pred zavesom koja se polako dize... ja i dalje na telefonu. Matora na ivici suza, a cini mi se i Persefona, ali iz drugih razloga. Kapiram da jedan psiholog nije dovoljan i zovem caleta...njegova psihoterapija cinizma i masa x ubrzanje u prakticnoj primeni uglavnom daje dobre rezultate...vise puta isprobano... setam k'o lav u kavezu...a neko mi ga opasno drma sto uopste nije preporucljivo kada sam nervozna i lose raspolozena, a sada to vec definitvno jesam. Gledala mi se glupa predstava, i nimalo mi ne prija spartanje po centru civilizacije na onim stulama. Proklinjem izumitelja stikli jednom za svagda. Mobilni...ma nosi se i ti.

Devet i pet. Odlucujem se na drastican potez. Zovem Matorog. On ispod tusa, zavrsio utakmicu...k'o za inat prva izgubljena ove godine... naravno, nadrkan do besvesti. Tri reci. Dolazim. OK. Sada je vreme da trazim malog idiota. Ali to ne mogu sama. Pers ostaje sa Matorom koja je u potpunoj histeriji. Zovem Njega, koji je ostao da vredno radi... Krecem.

Devet i deset. Matorog jos nema. Nije ni mogao da stigne. Matora poluotrovana nikotinom. Pers, otrovana Matorom. On na putu. Mali idiot nestao u akciji sa tim klincem. Joj, samo da je se dokopam. I nje i njega. Presesce im romantika za sva vremena. Samo kada bih imala njegov broj telefona. Hmmmmm.... broj telefona? Mozak mi radi vrrrrrrlo pokvareno...ali u ratu i ljubavi, sve je dozvoljeno. Jebes ljudska prava. Cist reciprocitet. I ona je meni uskratila bazicna ljudska prava ostavivsi me sa Matorom u ovakvoj situaciji. Zovem. Dajem njen ID i Password, ovlascenje da se pregledaju mailovi u potrazi za brojem telefona. Znam da je pokvareno i bezveze, ali drasticne situacije zahtevaju drasticne mere. Nije trebalo da kasni... a jos manje da iskljuci mob. Krecem ka Trianglu.

Devet i petnaest. Matori zove. Brzo ce on. Da vidim sa tim i tim, da je nije neko video. Kako je Matora? Ne znam. Ostavila sam Persefonu, krajnje bezocno, da se sama petlja sa njom... Javljaju mi brojeve telefona. Krecem ka Trianglu, znam da je to kafic u koji voli da svrati... jebes i stikle i predstavu. Sada bi samo bilo pozeljno da je nadjem pre njih dvoje.

Devet i dvadeset. I dalje spartam. Nervira me sto je dozvolila sebi da pravi haos. Nije frka zakasnjenje, ali kada imas normalne pretke...i kada se javis da ces kasniti...i kada nemas sedamnaest godina...

Devet i dvadeset pet. Zvoni. Halo, bebo...uplasen glasic (ona MENE zove Bebom!?) Gde ste?, pitam. U Trianglu... i pored sve frke likujem u sebi, eto, moj nepogresivi instinkt je znao lokaciju od samog starta...sve bi bilo drugacije da nisam krenula na ovim odvratnim stiklama... Krenite prema Knezu, cekam vas... vracam se do matore skoro trcecim korakom da bih prekinula histeriju. Jedva je zadrzavam da joj ona ne krene u susret. Racunam da cu ja ipak biti normalnija. Zovem Matorog. Fatalna greska. On je blizu Kralja Petra i blizi im je od mene.

Devet i trideset. Matori ih je nasao. Ja ih presrecem. Oboje su manji od makova zrna...lupam gluposti i pricam price o sranjima koje sam ja pravila (doduse, barem tri godine starija...) da ih malo opustim pred strasni sud susreta sa Matorom...nek klinac misli da joj je barem jedan clan familije skoro normalan.

Devet i trideset pet. Sve je zavrseno. Klinac je otperjao bez posledica. Mlada dama stoji pokajnicki pred strogim roditeljskim pogledima. Persefona broji zvezde. On stize. Konjica moja u lakom kasu.

Samo dve recenice.

On: "Svi ste tu.", oduvek je imao senzacionalan dar zapazanja, sreca moja.

Persefona: "Kada se selis?"

{ 08:27, 16/4/2007 } { Poslao/la SRNA }

svaka cast na textu
i zivcima
ja sam moju mladju jednom isljeskala
a matorci nisu
a opet, imam dete

{ 11:20, 16/4/2007 } { Poslao/la Persefona }

Zanimljivo vece... )))

{ 15:19, 16/4/2007 } { Poslao/la gulanfer }

bogami dobar tekst )))))))))))))))

{ 19:25, 16/4/2007 } { Poslao/la drvo }

mrzim kada dete prisilno igra ulogu roditelja.. pa to će jednom sa svojom decom..
razumem emociju

{ 22:22, 16/4/2007 } { Poslao/la lazarica }

jbg. kada treba da postaneš majka niko te ne upozori
da je to tvoja najveća sreća i večita briga
čir ne mogu dobiti, jer želudac više i nemam, izjeo se

sjajan text, ali dobću čir na nekom drugom mestu, da znaš i ja sam na pola texta zapalila dve cigarete

{ 23:11, 17/4/2007 } { Poslao/la tina }

tekst ti je kao lutka!Nisam ni ja zelela da imam decu, secajuci se takvih, pa i gorih dogodovstina iz detinjstva............Sada imam dve unucice....toliko o zeljama,,,,,,,,,sve najbolje

{ 06:51, 18/4/2007 } { Poslao/la Lilith }

)))
E... da ste mi svi vi bili na Trgu u toku Velike Potere, potrosnja cigareta u gradu bi se smanjila drasticno
Hvala na lepim recima o tekstu.