Lilith

Dvoriste

Od kako smo videli taj stan... ne prestajem da razmisljam, da se secam... i toliko ga zelim...bas taj ili slican njemu....

Ima uzasno ruzno kupatilo, mali je, neugledan, mnogo bi zahvata trebalo izvrsiti da bi bio dostojan zivljenja... ali...dvoriste!!!! Dvoriste! Dvoriste! Dvoriste!

Dvoriste sa svim onim mirisima koji me vracaju u detinjstvo, u jedini period zivljenja u kuci, jedini period bezbriznosti i srece... Ziveli smo u "sivoj kuci", u cijem su dvoristu rasle breze, orah, pet visanja koje sam dobila od dede na poklon i ruze. Ruzicaste, bele, crvene, zute... cak i neke neobicne oivicene narandzastim iskrzanim ivicama...

O njima je brinula mama...tada je jos imala osmeh na usnama i volju da se trudi, da bude ziva. Ja, sa svoje tri godine, dobila sam zadatak da izaberem sebi ruzu i brinem o njoj... moja je bila bela...osula bi se u kasno prolece sitnim cvetovima, skoro prozracnim... kada bi precvala, latice bi se osipale ruzicastim tackicama i opadale skoro neprimetno,  neuznemiravajuce...

Mamina "mezimica" bila je crvena, ogromna...davala je samo jedan cvet...ali kakav? Raskosan. Krvav. Vladarski, skoro, u tom delu dvorista gde su se preplitale boje... plasila me je ta ruza kada sam bila sasvim mala, imala je najvece i najtvrdje trnje i svaki put bih uspevala da se ubodem kada bih joj prisla... cak i njene latice opadale su vladarski. Jedna po jedna. Skoro glasno.

U uglu, neprimetan, rastao je bokor ruzmarina koji je davao zacin letnjim nocima mesajuci se sa opojnim i teskim mirisom sitnog ljubicastog cveta koji je cvetao nocu (ni sada ne uspevam da se setim imena)...

Bila sam srecna u tom dvoristu. Premda smo od tada "betonski ljudi", duboko u sebi bih da spojim nespojivo, bas kao tada...brze dane prestonice sa sporim nocima precvetalog dvorista...

{ 07:34, 12/4/2007 } { Poslao/la VukMaslacak }

ох, како си убола тужну ноту овог јутра ( никада нисам живела у кући али сам лета проводила код моје баке. руже су ми биле строго забрањене (а сад је разумем и зашто.
диван пост, диван!

{ 07:44, 12/4/2007 } { Poslao/la mungos }

Lepo si ovo napisala,ja imam dvoriste ali bash neshto nisam odushevljena,ima mnogo posla,ajde da se menjamo

{ 08:11, 12/4/2007 } { Poslao/la Lilith }

@VukMaslacak... Hvala , kuce definitivno imaju svoje prednosti...a neces mi valjda reci da si strogo postovala zabranu prilaska ruzama?
@mungos...dogovoreno, ti ces lepo u sivu i sumornu zgradu sa priblizno 2ooo potpuno nepoznatih ljudi, a mi cemo u kucu sa dvoristem...

{ 08:15, 12/4/2007 } { Poslao/la miriam }

Moja mama to sitno ljubicasto cvece zove "nocna frajla"...

{ 08:17, 12/4/2007 } { Poslao/la Lilith }

@Miriam...da! "Nocna frajla", to je to cvece...znas li koliko dugo pokusavam da se setim ili da saznam ime...to je, izuzev ruza, jedino cvece koje volim i koje bih gajila...da ne znas jos i gde bih mogla da ga nabavim? )))

{ 22:45, 17/4/2007 } { Poslao/la tina }

Tekst ti je predivan u svakom pogledu!Vraca u detinjstvo.Moje dvoriste je imalo vinovu lozu, travu i kosnice, prazne, po njima smo se pentrali......