I ja se bojim... Šta ako, šta ako, a šta ako...? Ima previše ''mogućnosti'' koje bi nas mogle rastaviti. Ali opet i mnogo njih koje nas drže spojeno.

Nekad me plaši tvoja usamljenost. Nekad udaljenost. Nekad onaj trenutak kada odeš od mene, iako se najčešće samo malo odmakneš, mene to podsjeti kao na pukotinu zemlje koja odvede svakog na neki drugi kraj. Bojim se svake poruke koja nije od mene. Bojim se kada mi pričaš koliko ti je zabavno bilo sa nekim drugim. Bojim se kad dobiješ nešto od nekog drugog. Bojim se kad nekog pozdravljaš sa širokim smiješkom. Bojim se previše toga.

Uvijek me strah da će ti neko postati bitniji od mene, znam da je sebično. Ne mogu ti objasniti to. Podsjeća na ljubomoru, ali mislim da nije. Ne bi imao normalan život da ne radiš takve normalne stvari, znam.

Nema ovo sve baš smisla pisati ovoliko redova. Evo, neću više.

Samo me strah da te ne izgubim zbog tvoje neutoljive želje za otkrivanjem nečeg novog i zanimljivog.