E, ovako. Nisam pisala već dosta dugo o našim danima. Iz razloga: - ne mogu prestati misliti na to da ti se neće svidjeti, štaviše, da će pokvariti nešto. Ali kako sam počela sa namjerom da to bude nekakvo iznenađenje za tebe, sa nadom da će ti biti drago što ovo ostaje tu... Neću ništa brisati i neću odustati od onog da ti želim ovo pokazati jednog dana. Samo mi treba vremena da skupim nešto hrabrosti za to. Gledaću da bude čim prije, jer u prvom postu piše kad sam ti htjela ovo ''pokloniti''. Ali tad sam još uglavnom bila uvjerena da bi ti se moglo svidjeti što sam na ovo odvajala vrijeme gotovo svakodnevno, pa sam planirala pisati sve do tad. Ali, evo... kako su se stvari malo preokrenule, dosta ranije sam prestala. Nemam predstavu uopšte kako će se tebi sad svidjeti ovo, imam nekakav osjećaj da i nećeš baš nešto najbolje prihvatiti ovaj blog. Ali, nekako bi mi opet bilo glupo da sad sve izbrišem, mislim da bi mi bilo žao. Jer krenula sam sa idejom u glavi da je to zbog nas i da će biti dobro. Eto. Ukratko tako, da ti objasnim ovdje, kako ne bih morala preko skajpa ili emesena (ako ga zbaviš do tad).

Jasno, samo ako mi kažeš kako želiš da nastavim, ako sam se prevarila i pogriješila što sam ikad prestala, to ću uraditi. Ako bi ipak više volio da ne radim ovo, uredu je i tako :).

Ovo što ja prestajem sa ovim dok ne dođe taj trenutak kad ti pokažem i dok ne odlučiš da li da nastavim. Nemoj slučajno da to uzmeš za ono da mi više nije stalo dovoljno da bih pisala. Napisala sam ti gore da samo mislim kako je ovo pogrešno na nekakav način i da ti se neće svidjeti, te da iz tog I SAMO TOG razloga prestajem sa ovim.

Volim te.