Na zvuk pesme podigoh glavu. Neka nepoznata tuga pritisnu mi grudi. Učini mi se da u srcu osećam istinsku telesnu bol koja kao da nije od ovog sveta. Poznavao sam dobro taj, meni drag, glas koji nisam dugo čuo, čuvajući u srcu njegovo treperenje sve ove godine. Ta lakoća u izražavanju osećanja, nevina opuštenost u glasu, podseti me na prošlost. Uvideh da sam pogrešio... posrnuh... suze me zaslepiše dok su predmeti nestajali oko mene. Kao da godinama poznajem taj bol, osetih da na sebi nosim svu težinu mutnog i kišnog dana. Okrenuh se... pokazah svoje od bola izmenjeno lice i rekoh sebi nepoznatim glasom:
        "Nemoj..."