Nemo nazdravljamo.
Pogledi nam se sreću.
Ispod, od sunca i beline snega, polusklopljenih kao sanjivih kapaka, smeše se mi se poznate oči.
Vreme stoji.
Ljudi prolaze.Meni nepoznati.
Mirisi su poznati i bude snove na neko drugo vreme...na prošlost... na jedno detinjstvo... a onda trenutak u kome nestaju snovi i ostaju samo sećanja... sećanja na snove.
Nazdravljamo.
Ćutimo.
O svemu.
Permalink | Komentara ( 4 ) | Pošalji komentar