Biti jak! 
        Podsmevam se tome. 
        Kada u predvečerje gledam čudesnu mešavinu svetlosti dana koji se gasi, upoređujem sebe sa dolinom u kojoj vlada mrak, dok vrhovi planina, pozlaćeni suncem, pokazuju svojom crvenom svetlošću svu beskonačnost prostora koji će, jednom, obgrliti moj duh, sada sputan u telu.
        Radujem se tome.
        Vinuću se svom silinom kroz beskraj vasione, u kojoj će se moj život na zemlji činiti kao hiljaditi deo sekunde. Kako ću se slatko smejati svim patnjama na zemlji. Kako će mi biti smešan moj bol, strasti, strepnje, radosti i nade.
        Biti jak!
        Ja ću to biti tamo... i ne žalim što sam sada tako slab!