Ima dana kada se naglo približiš, a da ni ne primetim.

Nešto kao u onoj igri Oduzimanje zemalja, koju smo kao klinci igrali.

Lopta je u mojim rukama, svi su daleko, samo se Ti približavaš.

U svakom treptaju moga oka, priđeš za par koraka, polako osvajajući moj prostor, i najednom si tu.

A nisam ni primetila.

Grabiš me, gubim loptu, i dah.

Nisam više ravna.

Tako vešto.

Pomišljam, i podmuklo.

Ali praštam Ti, nekako Ti uvek praštam, i primam, i pravdam, i razumem.

Jer Želiš.