Ne moraš uvek da tražiš. Nekad te sve ono što te treba nađe.
Ili izgubi.
Rekao si da se taj film mora pogledati. Da je spor i čudan, ali da verovatno nisi pravi čovek da o filmu govoriš. Posle si govorio... bahh. Svašta.
U nešto bih i poverovala. Predobro je zvučalo.
Najvažnije si prećutao. I predugo nisi hteo da odeš. Ja nisam umela.
Nervozno od flajera napravljen zeleni brod od papira koji si posle čuvao.
Krv iz nosa, novo iskustvo (volela sam da mislim od uzbuđenja).
I prvi poljubac, naopačke, naglavačke... negde zalutao u kosi.
To je preostalo.
Dok neko davno pismo ne zaprepasti kao onaj strašni klovn iz kutije, izletevši iz inboxa.
Iz prošlog života.
Jednog ovakvog dana, jedne ovakve nedelje, baš mi to i treba.
Dok si Izgubljen u prevodu.
On preumoran, preracionalan, pre pre... ne razume. Ne oseća. U redu je to. Verujem da ni ja ne bih razumela, da sam na njegovom mestu.
Posve je čudno kako u ravnici ume da postane intenzivno, i donese insomniju.
i jos par zanimljvih... 
More than this ..... tell me one thing
More than this......there is nothing.....