Ona priča... Jedva čekam to i to, da napunim baterije, onda ću biti k’o nov... meni je apsolutno strana. Tako posle nekih intenzivnih događaja, ja potonem, na unapred nepredvidivu dubinu. Postexitovska depra, postmorska depra... moraću da se pozabavim time. Ili ne. Zapravo, shvatiš da si se na sebe sasvim navikao, da odobravaš sebi da činiš stvari u svom vremenu, svojim tempom, na svoj način, i to daje jedan novi mir. Možeš da budeš tačno onakav kakav si. Blagodeti Prihvatanja. Neko vreme govoriš sebi da prihvataš stvari kakve jesu, ali to je samo uvežbavanje i priprema, jer usput postaviš dovoljno uslova da ne osetiš mir. I dok se pripremaš, pogrešno misliš da bi potpunim Prihvatanjem mogao dosta da izgubiš, da ćeš tako pristati na previše kompromisa, da se prostor time ograničava. Da ćeš se skučiti i trpeti. Prirodno, tome pružaš otpor, što troši previše energije. Matematika je jasna.
Prihvatiš.
Čudo. A ja odavno nisam doživela takvo čudo. Otvara ti se jedan potpuno Novi svet. Nema onih umišljenih granica, samo ogroman prostor, kroz koji istog trenutka dobiješ poriv da trčiš, trčiš iz sve snage, bez straha, jer znaš... da mu kraja nema.
Puna sam ljubavi. Koja se stalno obnavlja, a ja tačno znam šta ću s njom.
A more-sunce-plaže... čist hedonizam. Seks-hrana-sanjanje. Savršena rutina, i činiš sve da je ničim ne poremetiš, a to je lako ako se krećeš na onaj svoj način, svojim tempom. Svaki zalazak, sumrak na plaži. Talasi govore, a mi ćutimo. I maštamo o istom. Ništa ne bi valjalo kad bi moglo da se prepriča... a ne može.
Uverena sam da bolju knjigu za leto nisam mogla odabrati. Ako ste nekada čitali nešto moje, i svidelo vam se, ili ste se prepoznali u stilu, misli, emociji, smatram da postoji značajna verovatnoća da će vas impresionirati M.V.Ljosa Don Rigobertovim beležnicama. Životna filozofija u kojoj su individualnost i sloboda prioriteti i imaju isto značenje, uživanje jedini pravi smisao života, vaseljene i svega ostalog, prefinjenost, preslikavanje umetnosti na pano stvarnosti, omamljujuć erotski senzibilitet do perverznog, inteligencija i vrhunski sarkazam... i rekoh previše. A nisam je još ni dovršila. Vrati me kroz vreme i prostor poneko zrno peska ostalo među stranicama.
p.s. lepe ruke.