Ima u duši mojoj ožiljak koji samo u snu boli.
Danju se smejem i ne osećam ga, a u noć on nejasno tišti hladnoćom uspomene na neku smrt.
I ne znam od kog bola je on ostao i da li je bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dušu.
I često se bojim: možda on nije trag prošlosti, možda je tamna slutnja na nešto bolno što dušu očekuje.
)