Moram ti lepe večeri neke

Zenice tople zgledati do dna,

Pa ti na kapke providne, meke,

Lagano kao milovanje sna

Spustiti usne.

Moram, kad jednom opazim da me

S radošću srećeš poslednji put,

Uz tihu pesmu na tvoje rame,

Taj tako čudno primamljiv kut,

Spustiti glavu.

Tako ćeš lepih jutara nekih

Pružajuć drugoj zenica dna

Reći: «O, gde su oni meki,

Slični milošti lakoga sna

Poljupci njeni?»

Tako ćeš posle lutanja razna

Osamljen kad se vidiš prvi put,

Reći: »O, gde je ona mazna

Ramena moga na osamljen kut

Da spusti glavu?»