Šta meni slične

Imaju sa Adamu sličnim?

Pa ipak, nekim svojim hirom

Ili u trenutku punom crnih misli

On nas spoji... glinu

I mesečev sjaj...

Tada me Adam skoro izlude

Moj prvobitni opunomoćeni muškarac,

Poslušan, i umiljat kao logika...

Mašući večito božanskim pravom na imanje,

Kad je očigledno

Da ga ja nemam.

Prvo sam pokušala da mu udovoljim

Otvorila sam svoju kutiju čuda za za njega

Ali on je želeo njegove ptice da su mu u ruci,

Dok su moje veselo skakutale na grani.

Nije hteo da leži pod mojim luckastim prekrivačima

Ni da uradi nešto novo...

Pre bi umro!

Imao je Reč,

Sa visokog mesta mu je stigla, dok sam ja,

Nastala pre svih pisama, suvišna kao tačka na 'i',

Ja sam, bez reda, prva prestupnica...