Ja i vreme

8/1/2008
Sakrivam u mojoj glavi
senke nekih ideala,
previse mlade da bile shvacene.
Sad osecam kako mi svetlost pokriva dusu
jos uvek krvavu od ceznje i zelje,
i utrnule mi usne govore nerazumne reci.

Jos osecam senku tvojih dodira,
tvoj duboki ujed u mome srcu...
zasto si me izdao,ti,trenutku
nemirni i neizbezni?
Zeleo bi da za tren sastavim
nebo i more i iz njihove ljubavi
da se radjam ja i da odaberem tebe...
Objavio pecinko u 17:34 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar

Ova pesma ne traje kao tren.
Poslao jelenaartpoezija u 19:39, 8/1/2008 | Link | |
iz neba i mora rađa se beskraj....neka si ti meni tu...važi?....a ljubav će se vratiti, navratiti, i ostati...
Poslao nurlisoul u 19:59, 8/1/2008 | Link | |
Bilo bi lepo. Da mi biramo trenutak, a ne on nas. Ali nestalo bi onog "nečeg" što život čini ovakvim kakav je...

Poslao BubaErdeljan u 00:54, 9/1/2008 | Link | |
A što ne navučeš roletnu? )
Poslao nook u 01:17, 10/1/2008 | Link | |


Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>



[Template by: Rapsodia Colors.net] [Adaptacija za BlogOye Portal: WhoreOfBabylon]