Zajedno

12/1/2008
Gospode,iz dubine noci,sa ivice litica,
pikirajuci beznadezdno,od bola i hladnoce,
kad okolo pusto je sve,nema nikog da me cuje,
dizem pogleda ka tebi i zovem te:

Gospode,moje suze,koje slivajuci se prze mi obraze
trazim platu po zasluzi,trazim bolu jedan odgovor.
Znam da sam Srce koje place,gurnuo praznine na putu
ali se i okorak kamena pomerio vicuci: "Dosta"

Necu vise da oplakujem svoj bol,
zelim da kroz tebe imam moc,
prema meni okreni svoje lice,
mada to ne zasluzujem,
zelim ti dodirnuti odoru,
kako bi zadobio izlecenje,
dusa da mi se oslobodi,
kako bi je spustio na tvome dlanu.

Zelim da mi danas ti budes snaga,
i samo u tebe da verujem,
drvo krsta,nosen na ledjima,
da ne osetim kao neki teret.
Kad necastivi me uvlaci u svoje mreze,
tvoj glas da me odbija od njih,
strah da me ne obuhvati,
kad dusmani me budu okruzivali.
Objavio pecinko u 14:42 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar

Pozdrav, i sve najbolje!!))
Poslao AnaM u 15:14, 12/1/2008 | Link | |
(((
Poslao asterion u 18:49, 12/1/2008 | Link | |
o pa ti i pjesme pises... i toga ima kod mene... osim onih akrobacija sa zajutarkovanjem... hhhh! ..

http://nemresbilivit.bloger.hr/post/nocas--sam/18844.aspx
Poslao NeMresBilivit u 13:17, 13/1/2008 | Link | |
Nisam neki komentator samo covek zatecen snagom pesme.
Poslao jelenaartpoezija u 03:44, 17/1/2008 | Link | |


Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>



[Template by: Rapsodia Colors.net] [Adaptacija za BlogOye Portal: WhoreOfBabylon]