Razocarenja u nizu,
muk i oci uprte u zemlju
Dokle podmukli eho,
u dusi grobarskoj?
I srce bi hteo da das,
da ga usadis u telo voljenog,
da budes blizu,i da bdis
da mu cuvas snove i da budes mag.
Da patis umesto njega,
da mu uzmes bol,
i u svoje grudi da ga stavis.
A osmeh odakle da uzmes,
da darujes,da ne budes tuzan?
Da vidis zracak jedan
u uplakane oci.
Meni
View my page on Blogisharije
Arhiva
| Mon | Tue | Wed | Thu | Fri | Sat | Sun |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | |||
Poslednje Objavljeno
Kategorije Postova
Linkovi
Blog prijatelji:
- lazarica
- zvjezdica
- ivanka1961
- Lady
- angel
- alady
- ffrida
- Jezgro
- mungos
- fiona
- BIBA
- ShArGaRePiCa
- AnaM
- Cecilia
- Sonatica
- jullie
- mistichna
- SumerWine
- zaratustra
- mawena
- Belladonna
- elfish
- bsladja
- Dana
- bejb
- djavolak
- Kombib
- mutti
- tokiohotel
- IvanaUs5
- Foxy
- slatkis
- vbn
- nurlisoul
- kloe
- whoreofbabylon
- iirain
- miriam
- pakao33
- jelenaartpoezija
- svetlana
- gulanfer
- Fridochka
- Adelina
- dusha
- kojak
- rosethorn
- maxxim
- marija88
- noor
- asterion
- poglavica
- WRATH
- Jasmin
- stefanelli
- lazarella
- Sonja
- BubaErdeljan
- Miledi
- Minja
- misticna
- stoja
- twopumpkins
Ostali Linkovi:
Feeds
Prazan Box
Blog Hosting
A Osmeh?
Objavio
pecinko u 15:08 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
S`one strane apsurda
Jos jedno jutro
u kome stranac iz ogledala
gleda me praznim ocima,
liseni zivota,
ciji pogled
sve teze podnosim.
Sit sam njegovih hirova,
njegovih frustracija i
besmislenih resenja,
i ubedjivanja u to
da je uvek neko drugi kriv,
nikada on.
Pokusacu da ga ignorisem.
Ceznja za tobom
je toliko velika,
toliko realna,
osecam je organski.
Ona je kao metastaza
koja se bolno siri,
i ubija moje misli,
rani mi osecanja,
ulazi duboko
kroz materiju koja se vise ne buni.
Do zadnje celije,
do zadnjeg uzdisaja,
do s`one strane absurda.
u kome stranac iz ogledala
gleda me praznim ocima,
liseni zivota,
ciji pogled
sve teze podnosim.
Sit sam njegovih hirova,
njegovih frustracija i
besmislenih resenja,
i ubedjivanja u to
da je uvek neko drugi kriv,
nikada on.
Pokusacu da ga ignorisem.
Ceznja za tobom
je toliko velika,
toliko realna,
osecam je organski.
Ona je kao metastaza
koja se bolno siri,
i ubija moje misli,
rani mi osecanja,
ulazi duboko
kroz materiju koja se vise ne buni.
Do zadnje celije,
do zadnjeg uzdisaja,
do s`one strane absurda.
Objavio
pecinko u 21:56 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
KRAJ!
Gubim se u nebrigu i zaboravljam svoju veru,
sam sam,tuzan sam,i zivim bez trunke volje...
Trenutak jedan pored tebe samo bio bi mi dosta...
ceznem za celim tvojim bicem al uzalud... umirem.
sam sam,tuzan sam,i zivim bez trunke volje...
Trenutak jedan pored tebe samo bio bi mi dosta...
ceznem za celim tvojim bicem al uzalud... umirem.
Objavio
pecinko u 21:51 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar
Kada bi bilo
Kad bi krenuo da ti pisem pismo,
udavio bi se u njegovim bojama
i pozeleo bi da bude bezbojno.
Kad bi trebalo da ti kazem volim te,
oci bi me izdale...
A iz ociju tvojih slivali bi se smaragdi.
Kad bi smeo da se za tvoju ruku vezem,
ti bi me olako odvezala
jer ti me slobodnog samo zelis.
Kad bi ti jedan cvet kidao,
ono bi koren uhvatilo vec drugi dan,
Znajuci da tvoja ljubav ne umire.
Kad bi za tobom plakao,
ti suze bi mi brisala,
i sa jednim bi ih poljubcem osusila.
Kad bi mogla da cinis nesto nazao,
ljubav bi bila moj pravi put,
a tvoj ne bi drugi nikako bio.
Kad bi...umro sada,
sreca bi mi bila prah,
prah koji bi ti skupila.
Kad bi mi citala misli,
i u belilo papira da gledas
znala bi svaki stih mojih pesama.
Objavio
pecinko u 17:42 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
Nikad nisam pisao za tebe...
Nisam pisao nikad
pesmu za tebe,
a kad bi je pisao
umrli bi svi stihovi sveta
kad bi mi procitali stihove
koji se spevaju,
tako kao sto si ti...
Nisam pisao nikada
jednu pesmu za tebe
jer ne zelim da mi te ukrade
metafora zivota moga-
u vrtlezu njenih stihova
da te proguta i da me ostavi
samog sa svojim recima...
Nisam pisao nikada
jednu pesmu za tebe
zato jer svaki dan
ispise se dusama
u dodire tajne
matinalnih poljubaca
u vrelim nocima.
Nisam pisao jer
ne znam da pisem
za tebe...
Teraj me da pisem za bilo koga
ali ne za tebe.
Jer ne mogu pisati za tebe
kad sam ja znak pitanja
koji te okruzuje
dan za danom,
noc za noc,
i davi se vise
u tvojoj misteriji?...
...ne mogu da pisem za tebe
jer jos nisu smisljene
druge reci
koje samo nas dvoje da znamo
i sa kojima da osnivamo novi
jezik samo nama znan.
...Ne znam da pisem
za tebe...
ali ako bi pisao
umrli bi svi stihovi ovog sveta
kad bi mi procitali stihove
koji te opisuju beskrajno lepu...
pesmu za tebe,
a kad bi je pisao
umrli bi svi stihovi sveta
kad bi mi procitali stihove
koji se spevaju,
tako kao sto si ti...
Nisam pisao nikada
jednu pesmu za tebe
jer ne zelim da mi te ukrade
metafora zivota moga-
u vrtlezu njenih stihova
da te proguta i da me ostavi
samog sa svojim recima...
Nisam pisao nikada
jednu pesmu za tebe
zato jer svaki dan
ispise se dusama
u dodire tajne
matinalnih poljubaca
u vrelim nocima.
Nisam pisao jer
ne znam da pisem
za tebe...
Teraj me da pisem za bilo koga
ali ne za tebe.
Jer ne mogu pisati za tebe
kad sam ja znak pitanja
koji te okruzuje
dan za danom,
noc za noc,
i davi se vise
u tvojoj misteriji?...
...ne mogu da pisem za tebe
jer jos nisu smisljene
druge reci
koje samo nas dvoje da znamo
i sa kojima da osnivamo novi
jezik samo nama znan.
...Ne znam da pisem
za tebe...
ali ako bi pisao
umrli bi svi stihovi ovog sveta
kad bi mi procitali stihove
koji te opisuju beskrajno lepu...
Objavio
pecinko u 16:55 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (10) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (10) | Pošalji komentar
Bol Muze
Pod istopljenim koracima
na pragu vecnosti,
prostiru se poemi
na hladnim bedemima,
"grad ljubicica i ljubavi"
U suzama je,reci su prosejane.
Stezuci na grudima,
zelje sakrivene u pahulje,
u zimskoj rani,zaspao je pesnik,
na hladnom mu celu svetla trepere
dok andjeli pesme pevaju.
skuplja sad muza,bolnim rukama,
lomove nedovrsenih stihova;
Rec cuti...sneze tuzni trenuci
na belilo papira...jedna misao kleci.
na pragu vecnosti,
prostiru se poemi
na hladnim bedemima,
"grad ljubicica i ljubavi"
U suzama je,reci su prosejane.
Stezuci na grudima,
zelje sakrivene u pahulje,
u zimskoj rani,zaspao je pesnik,
na hladnom mu celu svetla trepere
dok andjeli pesme pevaju.
skuplja sad muza,bolnim rukama,
lomove nedovrsenih stihova;
Rec cuti...sneze tuzni trenuci
na belilo papira...jedna misao kleci.
Objavio
pecinko u 17:46 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar
Put ka svetlosti
Kad zvezde u noci zasijaju
i vetar ljulja jedan san,
kad procveta ledeno cvece
gledam ucutkan kako pada sneg.
Slusam kako me andjeli zovu
ucutkani i sami sa oblaka.
Kao da me i leptiri teraju
da potrazim svoj put u letu.
Da potrazim put ka svetlosti,
sa svojom dusom da se pomirim,
da napravim,od suza,jednu bastu,
koja se ogleda u kristalno jezero.
Vidim andjeli kako me gledaju,
da prastam oni me sad teraju,
ljubav svoju da podelim,
da verujem u sebe,bez trunke straha.
Dok ne oprostim i ne najurim strah
ne mogu reci: Izlecen sam!
kako mogu darivati ljubav
kad sve je zamraceno?
Zalutao sam mozda u noc
i u dusi strah mi je usao
i andjeli mi tiho sapucu
...Iscelitelju neisceljeni!
Ali kad je u dusi svetlo
i mozes zaista videti,
kako ceznju ti mine
jedan andjeo-cistoga duha.
Koracam u tisini prema basti
sad imam cistu dusu
dacu ti ljubavi i svetla...
i kazem,iz duse:Prastam ti!
i vetar ljulja jedan san,
kad procveta ledeno cvece
gledam ucutkan kako pada sneg.
Slusam kako me andjeli zovu
ucutkani i sami sa oblaka.
Kao da me i leptiri teraju
da potrazim svoj put u letu.
Da potrazim put ka svetlosti,
sa svojom dusom da se pomirim,
da napravim,od suza,jednu bastu,
koja se ogleda u kristalno jezero.
Vidim andjeli kako me gledaju,
da prastam oni me sad teraju,
ljubav svoju da podelim,
da verujem u sebe,bez trunke straha.
Dok ne oprostim i ne najurim strah
ne mogu reci: Izlecen sam!
kako mogu darivati ljubav
kad sve je zamraceno?
Zalutao sam mozda u noc
i u dusi strah mi je usao
i andjeli mi tiho sapucu
...Iscelitelju neisceljeni!
Ali kad je u dusi svetlo
i mozes zaista videti,
kako ceznju ti mine
jedan andjeo-cistoga duha.
Koracam u tisini prema basti
sad imam cistu dusu
dacu ti ljubavi i svetla...
i kazem,iz duse:Prastam ti!
Objavio
pecinko u 18:41 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Nista...
Ja ne mogu vise pisati...
Nemam vise sta...
Obuhvatio sam sve pisce sveta...
napravio sam destilaciju
iz hjihovih pesama
i izvukao sam sustinu.
Ipak sam jos uvek ziv
ali iskustvo prosirujem
uzduzno od svega
i paralelno recima...
Kazem vam:
-Trazim sebe...
Napisao sam sve,jasno je
vise od toga i necu
da kazem...
Sta jos mozes dodati
posle:
VOLIM TE....
Nemam vise sta...
Obuhvatio sam sve pisce sveta...
napravio sam destilaciju
iz hjihovih pesama
i izvukao sam sustinu.
Ipak sam jos uvek ziv
ali iskustvo prosirujem
uzduzno od svega
i paralelno recima...
Kazem vam:
-Trazim sebe...
Napisao sam sve,jasno je
vise od toga i necu
da kazem...
Sta jos mozes dodati
posle:
VOLIM TE....
Objavio
pecinko u 20:25 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar
Nijansa ljubavi u perfidnim dubinama
Izaziva me tisina
da joj diktiram beskraj
ali suza koja se sliva
i vristi bolno
zelela bi i ona
da joj diktiram lavirint
slatkih reci
velicanstvene ljubavi.
Izaziva me poljubac
da mu okusim neznost
u okasneloj noci
na zracima meseca,
u suskanje ljubavi
zalazimo drzeci se za ruke
kako bi sakrili
ljubav u zeleno.
Izaziva me jedan san
da potrazim plavetnilo
iz tebe,zakljucan katancima,
sa mojim srcem
kroz zrake sunca
da obuhvatim neobuhvaceno.
I vreme nas izaziva
sanjajuci nad nama
da sakrijemo u suzama
tuzne kise
i preko toplote
rodjena iz dvoje,
da prostremo na
horizontu dugu.
da joj diktiram beskraj
ali suza koja se sliva
i vristi bolno
zelela bi i ona
da joj diktiram lavirint
slatkih reci
velicanstvene ljubavi.
Izaziva me poljubac
da mu okusim neznost
u okasneloj noci
na zracima meseca,
u suskanje ljubavi
zalazimo drzeci se za ruke
kako bi sakrili
ljubav u zeleno.
Izaziva me jedan san
da potrazim plavetnilo
iz tebe,zakljucan katancima,
sa mojim srcem
kroz zrake sunca
da obuhvatim neobuhvaceno.
I vreme nas izaziva
sanjajuci nad nama
da sakrijemo u suzama
tuzne kise
i preko toplote
rodjena iz dvoje,
da prostremo na
horizontu dugu.
Objavio
pecinko u 18:26 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar
Putnik
Tvoje je srce jedan grad
sa sirokim bulevarima,
sa sivim vilama,i palatama,
sa zelenim parkovima punih dece
i cak i sa jednim univerzitetom.
Tamo stanujem i ja.
Secas se ?
Ja san prosijak ispred
prodavnice obuce.
sa sirokim bulevarima,
sa sivim vilama,i palatama,
sa zelenim parkovima punih dece
i cak i sa jednim univerzitetom.
Tamo stanujem i ja.
Secas se ?
Ja san prosijak ispred
prodavnice obuce.
Objavio
pecinko u 15:41 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
Razdvaja nas
Razdvaja nas okean
pun nasih suza,
razdvaja nas nebo
pokriveno patnjama,
razdvaja nas vetar
koji place sad
kad se vise ne volimo,
razdvaja nas,u stvari,
svet u kome,kao
dva stranca zivimo.
pun nasih suza,
razdvaja nas nebo
pokriveno patnjama,
razdvaja nas vetar
koji place sad
kad se vise ne volimo,
razdvaja nas,u stvari,
svet u kome,kao
dva stranca zivimo.
Objavio
pecinko u 15:03 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (15) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (15) | Pošalji komentar
Trnje (za sve krive)
Od gvozdja,zveci gvozdje,
od gvozdja pravite joj trnje,
kako bi gorela plamenom zardjalim
desetinu,mozda stotinu godina,
posle snage gvozdja.
Od stabala,suska se suma,
od stabala pravite joj trnje,
neka gori plamenom jeseni,
desetinu,mozda stotinu godina,
posle snage stabala!
Bolje od mene,viknuo sam,
od mene joj napravite trnje,
jer ce goreti plamenom ljubavi,
desetinu,mozda i stotinu godina,
posle snage ljubavi!
od gvozdja pravite joj trnje,
kako bi gorela plamenom zardjalim
desetinu,mozda stotinu godina,
posle snage gvozdja.
Od stabala,suska se suma,
od stabala pravite joj trnje,
neka gori plamenom jeseni,
desetinu,mozda stotinu godina,
posle snage stabala!
Bolje od mene,viknuo sam,
od mene joj napravite trnje,
jer ce goreti plamenom ljubavi,
desetinu,mozda i stotinu godina,
posle snage ljubavi!
Objavio
pecinko u 16:44 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar
300
Stigli smo do 300 pesme,i 1665 komentara pa rekoh da to nekako obelezim,kao sto su ucinile moje prijateljice Jelena i AnaM.
Ja cu biti skronam pa cu ovu lepu cifru obeleziti jednom pesmom.
Ja cu biti skronam pa cu ovu lepu cifru obeleziti jednom pesmom.
Potrazi me
Haj,potrazi me!Al ne u mome telu,
trazi me u beskrajno citana slova,
i vlasi trave, trazi me ne prestano,
u srce zaljubljenih ljubavi.
Hajde,trazi me!Zalazi u sve tajne,
u zrno peska ili cak u sunce,
u neko ces me doba naci sakrivenog
u tvome oku...koje me boli.
trazi me u beskrajno citana slova,
i vlasi trave, trazi me ne prestano,
u srce zaljubljenih ljubavi.
Hajde,trazi me!Zalazi u sve tajne,
u zrno peska ili cak u sunce,
u neko ces me doba naci sakrivenog
u tvome oku...koje me boli.
Objavio
pecinko u 13:10 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar
Gorcina finalnog poljupca.
Ostareo san se ponovo uzdize,
pokusava da leti,bled i suv,
parce neba udareno krilom
polaze nam na trepavice prolazne oblake.
Prazne reci potom se odvezuju,
zvezde se seriski gase,
lazemo poslednji put
i najzad vodimo ljubav.
Tvojm grudima lice milujem,
usnama ti pletem haljine,
slatki nas pokreti uzdizu,
ali nam kisa muti poglede.
Jer istina nas nemilosrdno nalazi,
strano cemo se formalno osmehnuti,
kad jutro sa vlaznim obrazom
ce osvetliti gorcinu finalnog poljupca.
koliko istine i koliko lazi?
Nebo nad nama visi ranjeno
i nema nikog da nam kaze
da li smo se iskreno voleli ili smo se lagali
pokusava da leti,bled i suv,
parce neba udareno krilom
polaze nam na trepavice prolazne oblake.
Prazne reci potom se odvezuju,
zvezde se seriski gase,
lazemo poslednji put
i najzad vodimo ljubav.
Tvojm grudima lice milujem,
usnama ti pletem haljine,
slatki nas pokreti uzdizu,
ali nam kisa muti poglede.
Jer istina nas nemilosrdno nalazi,
strano cemo se formalno osmehnuti,
kad jutro sa vlaznim obrazom
ce osvetliti gorcinu finalnog poljupca.
koliko istine i koliko lazi?
Nebo nad nama visi ranjeno
i nema nikog da nam kaze
da li smo se iskreno voleli ili smo se lagali
Objavio
pecinko u 13:13 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar
Djavolje oci
U sustini slazem se
a dali je dusa za prodaju?
Obozavas li je belu ili crnu
ili su ti boje nebitne?
A koju cenu nudis?
Samo kamenje!?!
Prihvatam,
i sameljem snove natenane.
A sto moju dusu kupujes?
Ima ih vise na prodaju,
moja je umorna jadna,
i ne bi zeleo da se kasnije
patis, ne razumes se u biranje
kao sto to djavo zna.
Al neka, nek bude
ako zelis darovacu ti
moju vrelu ljubav
i dusu mi ovozemljsku,
da znas da hocu
samo za tvoje vatrene
djavolje oci.
a dali je dusa za prodaju?
Obozavas li je belu ili crnu
ili su ti boje nebitne?
A koju cenu nudis?
Samo kamenje!?!
Prihvatam,
i sameljem snove natenane.
A sto moju dusu kupujes?
Ima ih vise na prodaju,
moja je umorna jadna,
i ne bi zeleo da se kasnije
patis, ne razumes se u biranje
kao sto to djavo zna.
Al neka, nek bude
ako zelis darovacu ti
moju vrelu ljubav
i dusu mi ovozemljsku,
da znas da hocu
samo za tvoje vatrene
djavolje oci.
Objavio
pecinko u 14:29 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
Ona voli vetar
Ona voli vetar
kad joj kosu mrsi,
sa telom i mislima
da uzdrma jedan zivot.
A meni noc se svidja
i oci sto se pale,
nase reci nemo cute
jedino se tela uvijaju.
A njoj se svidja ples
i smeje se dok plese
i gori kao vatra
a vetar je prati.
A meni se svidjaju grudi
i njeni lagani pokreti,
sa usmana je milujem
a rukom je navodim.
A njoj se svidja let,
freneticno plutanje
i osmisljamo ljubav
kao pravac i besmrtnost.
A meni se svidja san
otvaram se u snovima,
pronalazim raj,
ali su zvezde ugasene.
Jer njoj se svidja vetar
i mene hvata strah
kad ljuta proslost
sa vetrom se opet vraca.
kad joj kosu mrsi,
sa telom i mislima
da uzdrma jedan zivot.
A meni noc se svidja
i oci sto se pale,
nase reci nemo cute
jedino se tela uvijaju.
A njoj se svidja ples
i smeje se dok plese
i gori kao vatra
a vetar je prati.
A meni se svidjaju grudi
i njeni lagani pokreti,
sa usmana je milujem
a rukom je navodim.
A njoj se svidja let,
freneticno plutanje
i osmisljamo ljubav
kao pravac i besmrtnost.
A meni se svidja san
otvaram se u snovima,
pronalazim raj,
ali su zvezde ugasene.
Jer njoj se svidja vetar
i mene hvata strah
kad ljuta proslost
sa vetrom se opet vraca.
Objavio
pecinko u 12:22 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
Snezna Devojka
Uhvatila me jedna ceznja
za tobom,snezna devojko,
da utolim svoje vrelo celo
na tvojim ledenim grudima
I krenuo sam lud kroz zimu,
u divljim planinama sa profilom Zmaja
da im te ukradem,a posle da se borim,
ali cak me nisu ni primetili.
nisam te pronasao,ljubavi,i tuzan sam,
blokovi leda hradni i glatki
te skrivaju od sveta i mene
i pitam se zbog cega postojim.
Ljubavi moja od zime i leda
ima da obuhvatim tvoje beli lik
i napravicu mu od plamena venac
da te istopim i da te vecno ispijem.
za tobom,snezna devojko,
da utolim svoje vrelo celo
na tvojim ledenim grudima
I krenuo sam lud kroz zimu,
u divljim planinama sa profilom Zmaja
da im te ukradem,a posle da se borim,
ali cak me nisu ni primetili.
nisam te pronasao,ljubavi,i tuzan sam,
blokovi leda hradni i glatki
te skrivaju od sveta i mene
i pitam se zbog cega postojim.
Ljubavi moja od zime i leda
ima da obuhvatim tvoje beli lik
i napravicu mu od plamena venac
da te istopim i da te vecno ispijem.
Objavio
pecinko u 11:00 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (7) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (7) | Pošalji komentar
Mi...smo se cudili
Cudili smo se kako nase duse
ozedne posle ljubavi.
mi smo kao nebo zedno
za neznim milovanjem oblaka.
Nasa je ljubav slicna jutrima,
koja se radjaju iz ujedinjenosti
sunca i noci.
Kako znamo da preplicemo sudbine...
previse nezne da bi mogle da izdrze
pred ovim surovim svetom,
kako bi okusile srecu...
mi formiramo zemlju
a zemlja,svakako,formira
krisom nasa tela.
ozedne posle ljubavi.
mi smo kao nebo zedno
za neznim milovanjem oblaka.
Nasa je ljubav slicna jutrima,
koja se radjaju iz ujedinjenosti
sunca i noci.
Kako znamo da preplicemo sudbine...
previse nezne da bi mogle da izdrze
pred ovim surovim svetom,
kako bi okusile srecu...
mi formiramo zemlju
a zemlja,svakako,formira
krisom nasa tela.
Objavio
pecinko u 18:26 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar
Dale su mi...nadu!
Hteli su i udari vetra
da mi obrisu bolnu suzu,
da ne budem vise u snu,
da se ne gasim,
da ne placem vise!
Eho od misli sam cuo
pored ceznje srca
da ne mislim na rastanak,
da ne zalim za prosloscu!
Odsijaj zvezda u noci
mazile su me svojim zracima,
a mesec koji cutljivo sedi,
dao mi je...nadu u trenu!
da mi obrisu bolnu suzu,
da ne budem vise u snu,
da se ne gasim,
da ne placem vise!
Eho od misli sam cuo
pored ceznje srca
da ne mislim na rastanak,
da ne zalim za prosloscu!
Odsijaj zvezda u noci
mazile su me svojim zracima,
a mesec koji cutljivo sedi,
dao mi je...nadu u trenu!
Objavio
pecinko u 13:42 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar
Zajedno
Gospode,iz dubine noci,sa ivice litica,
pikirajuci beznadezdno,od bola i hladnoce,
kad okolo pusto je sve,nema nikog da me cuje,
dizem pogleda ka tebi i zovem te:
Gospode,moje suze,koje slivajuci se prze mi obraze
trazim platu po zasluzi,trazim bolu jedan odgovor.
Znam da sam Srce koje place,gurnuo praznine na putu
ali se i okorak kamena pomerio vicuci: "Dosta"
Necu vise da oplakujem svoj bol,
zelim da kroz tebe imam moc,
prema meni okreni svoje lice,
mada to ne zasluzujem,
zelim ti dodirnuti odoru,
kako bi zadobio izlecenje,
dusa da mi se oslobodi,
kako bi je spustio na tvome dlanu.
Zelim da mi danas ti budes snaga,
i samo u tebe da verujem,
drvo krsta,nosen na ledjima,
da ne osetim kao neki teret.
Kad necastivi me uvlaci u svoje mreze,
tvoj glas da me odbija od njih,
strah da me ne obuhvati,
kad dusmani me budu okruzivali.
pikirajuci beznadezdno,od bola i hladnoce,
kad okolo pusto je sve,nema nikog da me cuje,
dizem pogleda ka tebi i zovem te:
Gospode,moje suze,koje slivajuci se prze mi obraze
trazim platu po zasluzi,trazim bolu jedan odgovor.
Znam da sam Srce koje place,gurnuo praznine na putu
ali se i okorak kamena pomerio vicuci: "Dosta"
Necu vise da oplakujem svoj bol,
zelim da kroz tebe imam moc,
prema meni okreni svoje lice,
mada to ne zasluzujem,
zelim ti dodirnuti odoru,
kako bi zadobio izlecenje,
dusa da mi se oslobodi,
kako bi je spustio na tvome dlanu.
Zelim da mi danas ti budes snaga,
i samo u tebe da verujem,
drvo krsta,nosen na ledjima,
da ne osetim kao neki teret.
Kad necastivi me uvlaci u svoje mreze,
tvoj glas da me odbija od njih,
strah da me ne obuhvati,
kad dusmani me budu okruzivali.
Objavio
pecinko u 14:42 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar
[Template by: Rapsodia Colors.net]
[Adaptacija za BlogOye Portal: WhoreOfBabylon]