S`one strane apsurda

15/9/2012
Jos jedno jutro
u kome stranac iz ogledala
gleda me praznim ocima,
liseni zivota,
ciji pogled
sve teze podnosim.

Sit sam njegovih hirova,
njegovih frustracija i
besmislenih resenja,
i ubedjivanja u to
da je uvek neko drugi kriv,
nikada on.

Pokusacu da ga ignorisem.

Ceznja za tobom
je toliko velika,
toliko realna,
osecam je organski.
Ona je kao metastaza
koja se bolno siri,
i ubija moje misli,
rani mi osecanja,
ulazi duboko
kroz materiju koja se vise ne buni.
Do zadnje celije,
do zadnjeg uzdisaja,
do s`one strane absurda.
Objavio pecinko u 21:56 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar



Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>



[Template by: Rapsodia Colors.net] [Adaptacija za BlogOye Portal: WhoreOfBabylon]