Ponekad

7/1/2008
ponekad zatvorim oci...
i zamisljam da setam
ulicama detinjstva,
osecam kako se udaljavam
od svega sto sam voleo,
ja sam kao ptica koja
tuguje za prostranstvom neba.
Da li se ti jos secas mene?
Mojih reci,svega sto sam za tebe ja bio...
Strah me je da me neces vise voleti,
i da ces me odbaciti kao jedan list,
monogo lakse i mnogo bezbolnije.
Stegni mi sad ruku,
i reci da nisi zaboravila da sanjas samnom,
sa mesecom i suncem
koje sam ti nekad obecao...
Ceznem za tobom kao za suncem,
osecam kako moja dusa raste
kao neobradjeni dijamant,
raneci sve strane moga tela.
Veruj mi kad ti kazem
Da ce doci vreme kad ces me ponovo videti,
iako ne ovde i ne sada.
Objavio pecinko u 15:19 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (6) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar

Prelepo... <3 <3 <3
Poslao whoreofbabylon u 15:23, 7/1/2008 | Link | |
orlovi su ptice koje ne lete u jatima...
Poslao nurlisoul u 16:24, 7/1/2008 | Link | |
Jedva sam doprela, tek do zrake, tog Sunca. Ali niko, i ništa ne može zaustaviti Miledi.Krenula sam ka tebi.Opominjem te, beži dok ne bude prekasno
Poslao Miledi u 18:19, 7/1/2008 | Link | |
Kao i svaki put..prelepo je i duboko..Srecni ti Bozicni praznici!
Poslao mawena u 18:41, 7/1/2008 | Link | |
Druze stari, takva nam je sudbina...
Poslao rosethorn u 19:28, 7/1/2008 | Link | |
jooj,proradilo,tak sam sretna
pozz))
Poslao zvezdana u 14:07, 8/1/2008 | Link | |


Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>



[Template by: Rapsodia Colors.net] [Adaptacija za BlogOye Portal: WhoreOfBabylon]