Zivot je patnja
i ne smejes se cesto...
Ali zato stalno places,
kad osetis bol rastanka
i potrebu da ljubis.
Gledas oko sebe,
i cini se sve cudno,
i upitas se u dusi
ljubav ko ti uze?
I kad za nekim imas potrebu,
upucujes se stazom tvog zivota.

Svaka suza dotice svaciju dusu
cak i one osobe koja ne moze plakati
kraj jednog zivota proliva krvave suze
svaki covek zivi kroz patnju
svaki covek ima napacenu dusu
svaki je covek bio ljubljen
ne isto vec razlicito
bol budi cemerne suze
koje prodiru u tajne osecaje
svaka je rec teska sama po sebi
kao sto je svaki sapat tezak za prepoznati.

Gledam duboko u sebi.
I vidim kako mi krv tece kroz vene
 zacudjujucom zivom brzinom.
Ponekad mozda,ako se bolje mislim
uspevam da cujem i mozak kako misli,
kako melje sve velike ideje ovog univerzuma.
Ja i zemlja smo jedno
imamo isto srce
iste oci koje osecaju i vide
nesigurne korake svakog smrtnika.

Svet je jedna obicna plaza,
sa peskom koji ne zna sta je to sunce;
moze se reci da su samo cuda,
ali na skojkama su...tragovio koraka!

Svet je samo jedna jadna olupina,
iz koje izlecu leptiri bez krila;
uplaseni od svetla,zadrzavaju se u mraku,
jer na cvecu su...tragovi koraka!

Sve je samo jedan jedinstveni put,
bez ikakvih znakova;
Isao sam a vreme se gubilo,
jer na asfaltu su bili...tragovi koraka!

svet je sazdan iz proslih dela,
trebalo bi znati zbog cega,
u zivotu,sem proslih dela,
postoje samo...tragovi koraka!

Samo je zelja kriva
sto sam stranac...
sto sam stranac...!
Samo san koji nadolazi
zna za moje bolne uzdahe!
Samo vetar koji duva
zna na koju stranu ide
moja tuzna zelja i moj san
koji se gube van horizonta...!
Samo zvezde i mesec,
koje stalno bdiju,
znaju za zeljenu zelju
od cezljive mi ljubavi...!

Sve znam!-Cesto cu plakati
od svojim bolnih zelja...!
Samo ONA ne zeli znati
za moju tajnu ljubav!

Ti si kompletna epopea
ja sam rima jednog stiha
ti se genije poezije
ja sam mastilo koje prostires.

Ti si pesma u tisini,
ja zica koja vibrira
ti si vetar koji me miluje
ja sam san koji prozivljavas.

Ti si krv iz vena
ja sam puls jednog zivota
ti si more plavo
ja sam usamljeni delfin.

Ti si zelja koja me zove
ja sam telo koje prizeljkujes
ti si sama ljubav
ja,covek koji te zeli!

Ne trazim reci
koje da mi tese tugu.
Ne trazim misli,
koje da mi pune secanje.
Trazim jedino spokoj u dusi
u jednom previse frustriranom svetu.
Ponekad trazim odgovore
koje pokrivaju nedostatke.
Trazim osmehe i igru deteta,
jedan zivot,sa one strane
onoga sto se naziva tuga.

Izgubio sam te?...Ili sam te ostavio za sobom?
Raneci te,ranio sam samog sebe
kad sam te ostavio da me ucutkana cekas
bez nade da bi se ja  vratio!

Plakala si ali si mi oprostila nekad davno
jedinstvena si i osmehnula si se kao na pocetku
i slabicem si me zvala jer nemam hrabrosti
da dolazim kod tebe cak i za poljubac!

Sad...si ti nasla idealnog...
I coveka koje si oduvek sanjala
i nadam se da ce ti doneti srecu
da te voli kao sto ga ti volis.

A ja...cu ti ostati jedan prijatelj
kojega ces se kasnije setiti.

Ne trebas ici u pakao.
Pakao je u zivom svetu.
Gde roditelju ubijaju,
bez milosti svoju decu.

Ovde,gde nasi preci,
u recima su olajavani.
I ostavljeni su na nemilost
i od svih napusteni.

Da.Bas ovde gde roditelji
oplakuju nestalu decu
ili,su ubijeni od prasine smrti,
od bolesti,od oruzija i ostalo.

Gde majke lezu na ulicama
Osakacene i cak udarene.
Udarene u dusi od sudbine.
Vode njihov cemerni zivot.

Ne treba da ides u pakao
da bi video krvlju isflekane ruke.
I duse koje nemilosrdno gore,
Tu su pored vas.Smirice se uskoro.

Pakao je u nama i obuhvata nas,
ako se ne borimo pobedice nas,
cak i pre nego sto budemo mrtvi,
upoznacemo ga i oseticemo ga.

Sve ruze ovog sveta
skupicu lagano,lagano,
kad te ugledaju one
kroz sapat ce ti ljubav reci.

One sa crvenim laticama
vecni simbol ljubavi,
bice u tvojim mislima
kroz same bukete ruza.

Ima ruza koje se kace
trazeci za sebe zenit,
sa vecnom zeljom za zivotom
ka visinama,ka beskraju.

Ne zelim blizu sebe nikoga
dizem se stepenik za stepenikom,
da se pokrecem sto snaznije
jer buducnost me ceka.

Kako!Ne znas sta je to buducnost?
To je prolece koje dolazi,
kroz koje nam je SVEMOGUCI,
poslao sutrasnji dan.

Ostavljam za sobom
mladost toliko voljenu,
gde sam jos uvek imao oca i majku.
Ostavljam za sobom nerodjene snove
koje sad migriraju izgubljene
kroz pusti univerzum
cekajuci da ih neko ispunjava.
Ostavljam za sobom suze
koje su se slile kad je otisao otac
i ostavljam za sobom razapetu mladost
izmedju zivota i smrti.
Mozda ostavljam za sobom i telo,
i gledam negde od gore
Recuci: "Slobodan sam"!

Tvoj poljubac gorak od slasti
tera me da sanjam idealnu ljubav.
Tvoj pogled lepota bozanska
ponekad mi zamucuje,misli.
Ja sam kao svetionik,
koji samuje i dozvoljava
da bude udaren od ubitacnih
morskih talasa...
Gledam mesec kroz prozor
i molim se da nasa ljubav nema kraj
da ne iskoracis iz mog zivota.
Tvoja ruka nevidljivo ziva
jos uvek ne moze dodirnuti moj obraz
jos uvek me ne mozes udisati
jer ni ja nisam jos naucio
kako da te zelim.
Kako bi inace mogao da te nadjem?
Kad je tvoje lice tmurno od sijaja.

U mome snu
pronalazim samog sebe,
cak sam slobodan da letim
sa krilima andjela
i imam hrabrost jednog lava.
Tamo sam ja,
i gledam se ocima duse.
Moj san je smrt tela,
legnem u njega
onoliko puta koliko
osecam potrebu za mirom,
i tako je dobro
jer san nema potrebu za telom!

Kad odustajemo od nasih snova
oni se pretvaraju u senke nasih proslih misli.
Mozemo ih porediti sa covekom
koje je odustao od srca
ili bilo kojeg svog dela tela.
Mnogo puta sahranjujemo
ili gradimo svetlece kupole
da ne bi vise morali trpeti
cak ni da ih vidimo kao pojave.
Kad odustejemo od nasih snova
oni postaju suvo lisce
na drvetu zivota.

Ponekad se zatvaram u sebe,
kao sto nebo zatvara sunce...
pokriva mu sijaj i unistava mu lepotu.

Ponekad se zatvaram u sebe
kao ponocni cvet
jedino da bi sakrio svoj bol.

Ponekad ipak
zatvaram se u sebe
jedino da ne bi cuo vrisak sveta
i galamu patnje.
Ipak,u mojoj pomucenoj licnosti
nalazim svoj mir,
slusajuci svaki otkucaj srca
i kompletirajuci sosptveni univerzum.

Ovu recenicu je Wob rekla kad je procitala da ja zatvaram pecinu.

Mutti je pristala da me siluje.

Lazarica,Nurli, prihvataju moju odluku ali su tuzne.

Jasmin trazi da ostanem i po ceni da vise ne bude to to.

Bejb demonstrativno ne prihvata ovu moju odluku.

Poglavica je pomislio da ja odlazim odavde da bi se osamostalio.(Pa ja sam samostalan oduvek)

Mozda sam jos nekog u svemu tome i preskocio,ali me je definitivno pored brdo privatnih poruka koje sam ovih dana dobio ,oborila ova poruka koju cu ovde dole ispod iskopirati.

__________________________________________________

Poruka: Hocu da napisem poruku, a glupo mi da napisem poruku... Ali s' obzirom da je pisem 'prelazim' preko ovog 'glupo' .

O cemu se radi?
Ako kazem da sam procitala sve Vase pesme, lagala bih, procitala sam nekoliko i dopale su mi se! Procitala bih vise, ali.... ne, necemo o tome.... jer ima ona - ko hoce nesto da ucini nadje nacin, a ko nece - nadje oparvdanje ;)
Uglavnom, pored tih nekoliko pesama, procitala sam i nekoliko postova, prema tome dosla sam do sledeceg zakljucka:
.... ne znam kako da formulisem, jer kako god da napisem izgledace kao da ste znamo 145 godina, a to me dovodi u neprijatan polozaj!
Bolje da se vratim na svrhu pisanja ove poruke:
Videla sam ono "The End" i neka tuga me uhvatila, ono sto nisam razumela jeste da li je kraj pisanju pesama na ovom blogu ili kraj pisanja uopste. To je gotovo jedino sto sam uspela da vidim jer imam problema sa internetom (Dial Up - strahota!) i ne mogu da otvorim neke postove upravo zbog pucanja veze i ko zna zbog cega jos. Opet odlutah...
Ukoliko se radi o kraju pisanja uopste, ja bih Vas zamolila da to ne radite! Zasto??? Ukoliko se radi o kraju pisanja Vasih pesama na ovom blogu - ja cu se sloziti.(Radi se o licnim ubedjenjima) ;)

Trudila sam da budem sto zvanicnija(a sada vidim i konfuznija) jer mi je tako lakse.
Nadam se da me razumete i da cete jos maalo razmisliti o toj odluci!

__________________________________________________

Ime necu objaviti jer smo se tako dogovorili.I sad kazite da li bi imali srce da ovoliko prijatelja ostavite na cedilu ??? Ja svakako da nemam srca za to pa cu se zato potruditi da vas i dalje gusim svojim sumornim pesmama.

A kako ovaj post ne bi bio patetican i dosadan za kraj sam ostavio i jednu pesmu :)


Aleterego


Secam se dobro,bio sam tako sam
ukoliko sam cuo pad kapi kise sa lisca.
Digao sam se i krenuo sam da te stvorim.
Prvo sam ti naslikao oci,usne,obraze,
posle sam krenuo na ruke,noge i ostatak tela.
Bio sam skoro gotov kad sam se setio
da ja, u stvari,nisam u stanju da ti udahnem zivot.
Tako da sam uzeo,jednu zvezdu i stavio sam je umesto
srca,uzeo sam mesec da ti osvetli kozu i pogled,
uzeo sam posle sunce da ti osvetli misli.
Sad si bila skoro covek,licila si tako puno samnom...
ali ipak bilo me je strah
da ces biti neidealna,kao sto sam ja.
Bio sam jedini koji ti je poznavao misli i telo
i zeleo sam da napravim od tebe
jedno drugo ja za sebe.

To bi bilo sve.

Naucio sam da gledam odmor,
naucio sam da sanjam let,
ubrao sam krila osusenog lisca
i...
ostao sam samo sa ranjenim dlanovima.

Krenuo sam kao lutalica poljanom,
kreuo sam kao jedna senka na prolecnom suncu,
stigao sam u jednoj gorkoj samoci
i...
zavejale su me modrice po licu.

Uzdigao sam ka suncu venac,
uzdigao sam ka nebu jedno htenje,
uzburkao sam tuzne dane
i...
ostao sam sa dusmanskim cvecem.

Slavio sam udignuce zore
slavio sam svaki trenutak srece,
slavio sam vedro letnje nebo
i...
ostao sam sa oslepljenim ocima od tame...

Ali ako,ipak,sam naucio
da gledam,
da krenem,
da uzdizem,
da slavim,
tad...Zasto?

Zasto ne mogu voleti
pogled,
put,
visinu
i slavu?

Tvoje ruke zive,
u svakom milovanju...
Oseca se spokoj,
oseca se nada,
oseca se dusa.

Tvoje ruke
imaju suze i misli,
imaju osmeh i zrake sunca,
imaju zelju nade.

Tvoje ruke vode san,
tvoje ruke vode buducnost,
bez znakova pitanja
i bez tacaka suspenzije...

Trenutak za trenutkom desava se uzalud,
odlazeci uz zvuk mrtve tisine,
i sve je jedna rana u mojim sirotim grudima,
to je vecna ljubav jedne druge sudbine.

Radjaju se od zelje,u kristalnim suzama,
zamuceni,trenuci podsecanja;
i,uzalud,su mi oci pune patnje,
sam sam,nema nikog da me tesi.

I samo vreme se zatvara duboko u sebi,
ostavljajuci me u mukama vecnog bola;
koje uzaludno pokusavaju u dusi da zadrze,
taj osecaj srece,ljubavnu euforiju.

Osecanja su mi anemonsko cvece,
pokriveno kapima neispunjene ljubavi,
Koje teze ka svetlosti,kao i oci primadone,
kad osmehuje sa ivice pozlacenog rama.

Gasi se nada mojih osecanja,
slicno snovima koji u zoru umiru...
klanjam se pod zvezdanom prasinom,
i sudbinom usamljenog lutalice!