Naucio sam...ne mogu...

25/11/2007
Naucio sam da gledam odmor,
naucio sam da sanjam let,
ubrao sam krila osusenog lisca
i...
ostao sam samo sa ranjenim dlanovima.

Krenuo sam kao lutalica poljanom,
kreuo sam kao jedna senka na prolecnom suncu,
stigao sam u jednoj gorkoj samoci
i...
zavejale su me modrice po licu.

Uzdigao sam ka suncu venac,
uzdigao sam ka nebu jedno htenje,
uzburkao sam tuzne dane
i...
ostao sam sa dusmanskim cvecem.

Slavio sam udignuce zore
slavio sam svaki trenutak srece,
slavio sam vedro letnje nebo
i...
ostao sam sa oslepljenim ocima od tame...

Ali ako,ipak,sam naucio
da gledam,
da krenem,
da uzdizem,
da slavim,
tad...Zasto?

Zasto ne mogu voleti
pogled,
put,
visinu
i slavu?
Objavio pecinko u 14:06 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar

ne mogu više ništa voleti
sve je postalo prazno
Poslao lazarica u 16:56, 25/11/2007 | Link | |
Kad se nauči,
prestane se voleti...
Poslao WoB u 17:24, 25/11/2007 | Link | |
...pratim te..............
Poslao pakao33 u 19:35, 25/11/2007 | Link | |


Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>



[Template by: Rapsodia Colors.net] [Adaptacija za BlogOye Portal: WhoreOfBabylon]