buja osmeh na tvom licu
A trenuci se pretvaraju u misli,
ja te neprestano zovem-
jer,znas tesko je danas zaboraviti
trenutke prozivljene u dvoje,
i hladno mi je!

Do zore u vrelim poljupcima
i slatkim recima pune ceznje
da te osecam,
rekla si mi da me zaboravljas,
kako to,da me mozes lagati,
da mi kazes da te cekam kraj reke
i kad se pojavljujes sa jednim poljupcem
i ja da te slazem!

Da setam cezljivo
hladne mi usne  od suza,
i da me ugrejes-
vrelim uzadasima,i ceznjom
da osetim kako me krade tvoj pogled,
i sa jednim milovanjem da me urnises!


Da te lazem i da me lazes
sa jednim jednostavnim "Volim te"
na nasim vrelim usnama!

Ispruzen sad na zelenoj travi
ispod vecno zelenog drveta
sedim i mislim na tebe
misli mi lete na prvom poljubcu
secam se svega tren po tren
od prvog do poslednjeg susreta.

Vetar je krenuo...
Oblaci su se skupili nadanmom...
padaju najteze kisne kapi...
ali ih ja ne osecam...ne osecam nista...
ne osecam zimu...ne osecam kisu...
osecam samo Ljubav...

Ugledam te u daljini...priblizavas se...
Stigla si ovde pored mene
tvoju sliku imam ispred sebe
gledam te...Hteo bi te poljubiti
nemam hrabrosti...i ipak...
pruzam ruku ka tebi
zeleo bi da te dodirnem...
ali nema te vise...
nestala si u magli...
Da li te je vetar oterao?!...Kisa?!
Sakrila si se od mene?!
Ali ne...
Nije te oterao ni vetar,ni kisa...
Bila je jednostavno
jedna iluzija...jedna fantazija...
Jedna slika u snu...

Poeta se muci da sjedini beli i crno,
Istinu i laz i zemlju sa...nebom;
U pustom parku,kasno u noc
sedi sam na klupi i ne zna
da ga neko posmatra i ispusje mu zivot
u przanim i kao led hladnim stihovima...
Koz maglu konkretnosti on se bori,
sam,romantican,bolestan i na samrti,
da ne unistava kolorit vecnih tajni
obrane iz snova i stavljene u vitrine.

Zamisljen i sam sakriven u sakou
gubi se u masi pustog parka,
masa senki koje jos nisu umrele
i zivele su za njega,jer ih on voleo!...

Znala si da je zivot opasnost?
Na Njegovoj stazi si odavno mrtva,
i ako se desi cudo,
to je neizdrziva bol.

Znala si da je zivot borba?
Jedan obizan dar od gore dobijen,
njihova je ljubav neprekidna,
sta bi bilo od toga svetlije?

Znala si da imas smisao u zivotu?
Jedna odredjena ljubav,
vodi te na njenim krilima,
i pretvara se u patnju.

Ljubav zna,ljubav oseca,
ona uzvraca i baca te,
U cemerne mreze zivota,
u slatku jutranju rosu.

Znala si da mozes sanjati ?
Da mozes imati krila od vetra,
i slatku ljubav pozeleti,
imas sve sto pozelis na ovom svetu.

Ja sam ludak!
O danas cu biti lud,
a vi cete biti samo senke...
Ne znam sta govorim!
Zato moja misljenja ce
izgledati kao sulude reci.
Tigare,duvan,
pretvoricu ih u ljude,
a ljude u prehrambene proizvode.
Da li je dobro ili lose,
ne znam,ja sam lud i ne znam
sta je zivot a sta smrt!
Da vicem sad:
Zeleo bi da imam i ja
svoju ludu i zeleo bi da je privlaci
jedan ludak,
i taj voljeni ludak,
da budem ja
a sanatorijum da nam bude dom...
Jedan mali dorucak obican,
i malo intimnosti kad se
spusta vece,sa mojom ludom...
Da budem gazda
nad svojim ludim svetom,
da ubedim Boga da peva i igra!...

Ti si samo covek,ne pokusavaj biti nesto sto ne mozes biti...
Zasto se pravis da ne shvatas kad vec znas?...
Ti si samo covek,i jednog suncanog dana ces osetiti
hladnocu jedne ljubavi i prve tragedije.
I ako ne zelis priznati,nauci da zivis;
Da se smejes dok svi placu,zaboraveci njihov znacaj,
da places dok se svi smeju tebi jer ih volis,
jer tvoj iskreni plac ce biti njihovo pogubljenje...
Ti si samo covek,ali tvoja ljubav,
koja sad stoji u senci jednog drveta,
ce buknuti,i trag ce ostaviti
vise nego sto moze ostaviti jedan covek...

Tvoj pogled me izludjuje...
pokusavam nemocno da se
pomirim sa jednim slomljenim srcem...

Tvoj osmeh je zao i hladan...
moja glava u senci vremena
pocinje da se klanja.

Zelim da odem sa ovog sveta
da se od vas oprastam
ali ne mogu,ne mogu,za sad!

Zelim da ides samnom
bilo kojom stazom
zelim da te volim,
al ne znam kako.

Zna li mozda Bog
sta je meni sudjeno?
niko mi ne moze reci sta ce biti.

Surov je zivot
pun cemera sam ja...
Cemeran kao neki debil.

Jurim na sve strane
i pokusavam se spasti...
Strah me je i sam sebi jamu kopam.

Zelim da vristim.
zelim da vristim iz sve znage,
da obavestim svet o mom odlasku.

Zeli te videti sa osmehom
i svu vlagu zivota svog
da ti bezuslovno poklonim.

Zelim da sada pri kraju...
nizasta da ne zaplaces.

Da ne zaboravis da sam te voleo
ali se sad rastajemo na kratko!

Cekam te tamo...
gde zima ne postoji...
Ti neces biti hladna...i bices moja!

I telo je dusa,i vetar je kisa,
zlatna nit koja me budi zorom,
ostavlja me utonulog u ljubav,
ostavlja kako bi me smeksala,
prepustam se vodjen na senkama oblaka...

Plesuci sa ljubavlju otkrivam snove,
dobro mi je dok me mesec tesi lagano,
i telo je dusa,i voda je more,
i voda je sirena koja peva samnom,
i more je oblak koji leti sa ceznjom...

I voda je vetar,i more je kisa,
leteci bez krila koracam ka oblacima,
oluja me gura i vetar me savija,
i obrve mi placu porubljene zorom.

I telo je more,i dusa je voda,
boli me svetlost koja u meni gori,
boli me ljubav sto srce mi izgori,
tesi me san koji sapuce da je dobro...

Zima mi se uvukla u kosti
magla se prostire svuda,
pocinje da snezi po krovovima,
pokusavam doci sebi ali ne ide.

Oh!Koja nezaboravna scena
koja bizarna morbidnost!
Ovuda su hodali...
i jos uvek hodaju duhovi!

Ganjaju nam misli,
zamucuju nam pogled,
ispreplicu nam reci,
i razaraju nam ljubav!

Izgubljene duse bez ikakve nade
zivot i Smrt na surovoj vagi,
neznajuci ni kucu ni grob,
kaznjeni su ali i dalje pljackaju svet!

Ja...sam dosao samo da stavim jedan cvet,
na ovom cudnom groblju.
Pitam se ciji je ovo les,
od svetske mizerije okaljan?

Gledam u nadgrobni spomenik,
gledam!...I odustajem odlucno...
Ja sam onaj koji se gleda
kroz slojeve zemlje i drveta!

Rodjen sasvim slucajno jednog prolecnog dana,
nepoznat od nikoga,stranac u svemu sto ga okruzuje
on nije imao nista sem sna,ali ga svet ignorisao
iako tako miran,bio je primljen uvek sa pogrdnim recima.
Osudjen da bude sam celog je zivota plakao;
Niko ga nije cuo,niko ga nije tesio,
nikog nije bilo briga za njegovu skupljenu bol
u njegovoj sitnoj dusi,jer ga niko nije voleo.
Kad jesen je stigla njegova se dusa ugasila,
i niko nije plakao,i niko nije rekao
Nista-i otisao je sa ovog sveta u snove,
jer niko nije pronasao njegov izgubljeni san.

Gde si do danas bila
da mi kazes koliko jos imam ziveti?
Da cu pronaci u svetu jedan cvet
u koji cu se zaljubiti.

Molio sam vas dobre vile
da mi pokazete izvor ljubavi,
jer jos imam malo vremena
i nisu uvele jo sve ruze.

Kroz noci snove sam setao
kroz zvezde koje se sijaju,
a ujutru sam se budio
pod realnim sumornim nebom.

ali eto,kao kroz cuda
pokazala se meni sudbina,
doneseci mi iz dalekog sveta
mojoj umornoj dusi,ljubav.

Bogovi ce se osvetiti
i sa mirnih nebesa
rasprsice se i
trenuci srece.

Srce ce mi jace kucati,
lupajuci neuravnotezeno
da li ce izdrzati
ili je suvise umorno?

Mozak u velikim problemima
ce se uplesti,
u epigrame i nepoznanice
ce se utopiti.

Dusa koja je inace zivot
bice naivnija,
pri jutarnjem budjenju
bice pasivnija.

Oci koje jednom gledaju
tvoj stameni lik,
sa smelim osmehom
ce i moje oko nasmejati.

Vrele ti usne gore
bas kao i onda,
ako ti na kolena padnem
zasto me od sebe teras ?

Sipaj mi jednu casu ljubavi!
Sa tvojih vrelih i medenih usni,
da mi ostane u secanje
noci kad nismo bili dobri.

Ljubavi,sipaj mi u casi!
Da otrujem ovo ludo srce,
sa darom tvog vrelog poljubca
ponudjen dok smo bili zajedno.

U dusi donesi mi radost!
Sa tvojim vrelim zagrljajem,
jer ti si mi donela ljubav
koja me danas jos uvek drzi.

Nista nije lepse
od tvojih milovanja
i tvog dragog osmeha
kao raspevano prolece.

Ja nemam stanje i cak ne mogu naci mir,
i suze mi se slivaju niz obraze u potocima...
Ljubav me okiva u njenom naruciju
Da zelim otici..."Vraca me" stalno!

Sta mogu uraditi,kad dusa mi nemirna
zeli te stalno i posle te otera,
kad ti neces nijednom da mi kazes
da li je i tebi stalo...ili me zelis?!

Ostacemo razdvojeni celog zivota
ako ne naucimo da ujedinimo ljubavi!
Oplakacemo u tisini svoje boli...
A mozemo biti...samo nas dvoje i ceznja!

Ali TI...Ostajes stalno hladna i nezainteresovana!
A JA...kako,mogu,da to shvatim,
kad moja luda i usamljena zelja
stize do one koja je prima?!

Pomogni mi...da znam...da mogu...da verujem
da ljubav koja me cesto zaokruzuje,
nije uzaludna,ni cemerna,
vec iskrena i prava uzvisena ljubav!

Pomogni mi...da znam...da mogu...da verujem
da ljubav koja te cesto najezi
je ista on koja je mene vezala
ili je mozda druga,lutajuca...!

Ljubav nas unistava,
ljubav nas cini srecnim,
ljubav nas obara,
ljubav nas uzdize,
a sta radi ljubav do kraja?
Svako nosi sa sobom jednu ljubav,
svako iskazuje ljubav na svoj nacin,
svako je ljubav drugacije proziveo.
Neki imaju utisak da ljubav unistava,
neki imaju utisak da nas ljubav cini srecnima,
jer sve nas ona uzdize i obara,
ali do kraja sta je prava istina?
Sta je Ljubav?
To je osecaj koji samo ti osecas,
koji ne prolazi sa trenutkom,
za koga ja zivim,
uz pomoc trenutka ja sam nasao svoj cilj.
Smisao zivota moga,
osecam se ponosnim,jer je ljubav gospodar mog srca,
za neke,vecinom nije vise ona,gospodar srca,
vec novac,i sex,ili...cak inostranstvo...
Ali da zivis zbog para,
da se boris zbog para,
I sa ljubavlju sta cemo?
Gde da je ostavimo?
Jesu li bitnije pare,od ljubavi?
Zasto?
Zato sto pare donose srecu,
ali takodje svi znamo da je odrzavamo,
ali bez para mozemo ziveti,
A bez ljubavi mozemo li ?
Da,jer mnogima je tako lakse...
Boli me kad ovo vidim,ali ne mogu nista promeniti.
Ti misli na svoj nacin,
 ja cu na svoj,
Zaustavi se,podseti se da je ljubav najcudnotvornije osecanje.
I ispuni je sad,ne ostavlja da vreme prodje,jer mozda bice kasno!

U vecnom plamenu
gori napacena dusa
oci su zivi plamen,
dusa,jedan krvavi krin.
Kroz crve se vuces
kao bogalj bez snage.
U letu se lome andjeoska krila,
nebo je krvavo crveno,
vecni zivot ti je u krvi
u snovima ne mozes uzeti zalet.
Sa slatkim ti crvenima laticama
sa vatrom i tvojom mrznjom
privlacis ne na grudima i stezes me,
stezes me...i ne mogu disati
A tvoj me dim gusi.
Ovo je tako mracno vece
u dusi i napolju.

Moze li jos ceznja da zaspi,
u tuznim jesenjim danima,
kad suma,odoru,svoju svlaci,
najureci odjednom,
himnu putujucih ptica
na jednom tako dalekom putu?

Ostajem samo ja i suma
sa uvelim liscem
koje oplakuje rastanak,
u beskrajnoj tuzi...

I ja tebe i ako ti to nikad nisam rekao,
strah me je da ti kazem,ali osecam svuda,
hteo bi da zagrlim ceo svet,
hteo bi da vicem iz sve znage da stigne do tebe,
ali mi je dovoljno da znam samo ja...
Dovoljno mi je ali zelim da podelim sa tobom
Ali da se ne mogu promeniti da nadjem hrabrosti...
Mozda...ko zna...greskom ces procitati ovo sto pisem ovde...
A ti mozda neces znati da se bas tebi obracam,
Al ipak ces procitati,danas,sutra...
Ili mozda bas sad,
Kad mi pratis slova ocima i usnama...
Ko zna koliko ih je citalo i koliko ce ih citati ovo sto pise ovde!
Ali...ti citas neprestano,bez prestanka,i bez razmisljanja..
I bas zato,nikad neces znati da si ti ta kojoj se obracam,
mozda je sad kasno da shvatis da si to ti,
Necu vise to,ili mozda nisam to ni hteo.
I sad te pitam...Zasto citas ?
Zasto ne ostavljas sa strane sve sto je ovde pisano?
Sta si saznala iz mojih reci ili sta si zelela pronaci?
Imaju li neku vrednost za tebe ?
Hteo sam samo da kazem...i ja tebe...toliko.
Necu se vise igrati sa tvojim osecanjima...
Ali toliko puno volim da pisem....
Svaki dan koji smo mogli provesti zajedno bi trebao biti nas dan,
ali ja sam sad ovde,
a ti si tamo i nastavljas da citas...ali opet ne shvatas!
Da li ces nekad shvatiti?
I ja tebe...oduvek...do danas...a mozda ce tako biti i sutra,
ako ce potojati taj sutrasnji dan...
I ja tebe...!

pada lisce i prohladno je
vlazni vetar najavljuje tisinu
ja sedim na mokroj klupi
i tumacim u sebi pogled.

Kad sam te video prvi put
na srcu si mi pala
jer nisi bila obicna
i sad to zaista znam.

Ubracu iz cveta zivota
jednu laticu da bi ti doneo
da znas ti moja draga vilo
do tebe mi je samo stalo.

Od celog zvezdanog neba
ti si za mene zvezda danica
jer imam veru i nadam se
da ovo ne kazem da bi se branio.

I kisa se polako smirila
vetar mi stize u pomoc
uzima me u talasima do vrha planine
vidi me more kao svetionika
da bi me posle bacio do kuce
i odjednom osecam da umirem.

Ne znam da se smejem,
ili se pretvaram,
Ili je moj smeh u stvari samo plac...
Ja i kad osecam da sam srecan,
ne znam da li je to stvarno,
jer sve prolazi za jedan tren,
i sve je bilo...jednom.
Ne verujte mom osmehu,
jer cinim se ja srecan...
Ali vi ne znate sta znaci!
Kidati se iznutra...!