Jesenje kise

15/10/2007
pada lisce i prohladno je
vlazni vetar najavljuje tisinu
ja sedim na mokroj klupi
i tumacim u sebi pogled.

Kad sam te video prvi put
na srcu si mi pala
jer nisi bila obicna
i sad to zaista znam.

Ubracu iz cveta zivota
jednu laticu da bi ti doneo
da znas ti moja draga vilo
do tebe mi je samo stalo.

Od celog zvezdanog neba
ti si za mene zvezda danica
jer imam veru i nadam se
da ovo ne kazem da bi se branio.

I kisa se polako smirila
vetar mi stize u pomoc
uzima me u talasima do vrha planine
vidi me more kao svetionika
da bi me posle bacio do kuce
i odjednom osecam da umirem.
Objavio pecinko u 12:20 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar

nemoj ići kući ;-((( lijepi stihovi...
Poslao mutti u 13:54, 15/10/2007 | Link | |
Nemoj da budes tuzan, posle kise sunce lepse sija i osetices kako dises i zivis, znaces da ne umires jer kad se umire ne oseca se nista...
Poslao Jasmin u 14:30, 15/10/2007 | Link | |


Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>



[Template by: Rapsodia Colors.net] [Adaptacija za BlogOye Portal: WhoreOfBabylon]