I ja tebe i ako ti to nikad nisam rekao,
strah me je da ti kazem,ali osecam svuda,
hteo bi da zagrlim ceo svet,
hteo bi da vicem iz sve znage da stigne do tebe,
ali mi je dovoljno da znam samo ja...
Dovoljno mi je ali zelim da podelim sa tobom
Ali da se ne mogu promeniti da nadjem hrabrosti...
Mozda...ko zna...greskom ces procitati ovo sto pisem ovde...
A ti mozda neces znati da se bas tebi obracam,
Al ipak ces procitati,danas,sutra...
Ili mozda bas sad,
Kad mi pratis slova ocima i usnama...
Ko zna koliko ih je citalo i koliko ce ih citati ovo sto pise ovde!
Ali...ti citas neprestano,bez prestanka,i bez razmisljanja..
I bas zato,nikad neces znati da si ti ta kojoj se obracam,
mozda je sad kasno da shvatis da si to ti,
Necu vise to,ili mozda nisam to ni hteo.
I sad te pitam...Zasto citas ?
Zasto ne ostavljas sa strane sve sto je ovde pisano?
Sta si saznala iz mojih reci ili sta si zelela pronaci?
Imaju li neku vrednost za tebe ?
Hteo sam samo da kazem...i ja tebe...toliko.
Necu se vise igrati sa tvojim osecanjima...
Ali toliko puno volim da pisem....
Svaki dan koji smo mogli provesti zajedno bi trebao biti nas dan,
ali ja sam sad ovde,
a ti si tamo i nastavljas da citas...ali opet ne shvatas!
Da li ces nekad shvatiti?
I ja tebe...oduvek...do danas...a mozda ce tako biti i sutra,
ako ce potojati taj sutrasnji dan...
I ja tebe...!