Cao ljudi...

Opet sam sama u kutji...I usamljena...i ispalila sam druga koji me je pozwao da dodjem kod njega...ne znam shta mi je....tako sam usamljena i tuzna...zhiwim daleko od swojih prijatelja.....ne znam shta da wam kazhem.....osetjam se kao izolovani kreten....kao da me obuhwata depresija...chak sam pochela da slusham klasicnu muziku na kompjuteru...to je lepo,i to je kultura,ali ja sam mlada,treba mi neshto da djuskam,a ja sam pochela da slusham samo Betovena,Baha i darkere...iako imam zhelju za zhiwotom,ipak se osetjam tako umjrtwljeno....nema nikoga na netu,iako trenutno na internetu ima nekoliko milijona ljudi,a za mene kao da ih nema...i kao da je swe zamrlo...sem zwucnika iz koga se chuje:"I'm going under". A to nije u mom stilu. Ja sam uwek bila wesela mala curica,a ne neka dewojka u dark fazonu...Kako je zhalosno biti owako tuzhan kada si owako mlad....hvata me owa tuga kada god sam na raspustu,sama...i trudim se da se ne widi...ne zhelim da me moji dragi roditelji pogreshno swate...ja nisam nezadovoljna onime shto imam,vetj sam samo tuzna i usamljena...i ne widi se,hvala Bogu,inache ne znam shta bih...mada,sumnjim da sam jedina...Ipak,samo ponekad proplachem,kao sada...i onda samo obrishem suze,ustanem i nastawim dalje...Trudim se da ne budem,owako na dnu,da prestanem da tonem...To nije zbog nezadowoljstva u materijalnom,vetj u psihickom smislu...opet drzim swoja osecjanja u sebi..juche sam plakala u krewetu...nishta posebno,samo neka tuuga,kao rana,kao crna rupa iznad mene...razmisljala sam kako je zhiwot tezhak,i kako bi bilo bolje da vetjna praznina (smrt) nastupi shto ranije...ali netju se ja ubiti...ja sam kukavica,pa ne morate da brinete....i nasam bash toliko depresiwna uwek,samo me ponekad uhwati...imate li ideju da mi pomognete?

PozZzZz