12/12/2008 - Život.
Objavljeno u kada mala devojcica postaje velika

Počeh da se pitam šta ja to zaista želim od života.

Znam,znam da je pubertet period u kome istražujemo svet oko sebe i samog/samu sebe. Znam da tada tragamo za identitetom i da smo velika deca. Znam da smo pomalo izgubljeni i da želimo ono što ne poznajemo,a u stvari ne poznajemo ni ono što želimo da želimo. (znam,znam da sam to konfuzno skovala,ali priznajem,iako je čudno i potpuno maliciozno prema samoj sebi,da ja u stvari posedujem izvesne kvalitete duševno izgubljenog-ne,ne poremećenog,nego baš izgubljenog- čoveka.)

Čitala sam jednu knjigu večeras. Shvatih da likovi u njoj imaju želje,nade,ciljeve,određene i uzvišene. Vodi ih ljubav,ljubav koja zaslepljuje i sve čini mogućim. Vodi ih i želja,ili pohlepa,ili strah. Posle svega što učine osećaju sram,sreću,tugu. I nekako mi deluje sva ta priča potpuno nerealna. Sve je nekako bistro,čisto,iskristalisano,opšteprisutno. Sva osećanja su tu,sve misli su tu,svi motivi su tu.
I čini mi se da je to život koji ja ne poznajem.
Nikada nisam iskusila pravo kajanje. Žarku želju. Neobjašnjivu hrabrost. Neizrecivu tugu.

Pretpostavljam da je tako bolje. Lakše u životu. Lakše je biti poput sveće,goreti,goreti tiho i polako,i izgoreti isto tako,tiho i polako,u malom oblaku dima. Tada će oni koji su te voleli osetiti tugu što ih više ne obasjavaš,ali će to brzo pasti u zaborav,i tvoj život,savršen poput porculanske lutke,ostaje nodoživljen. Trenuci istine,intrige,tuge,smelosti,slobode,kajanja,oduševljenja ostaće zauvek zarobljeni u tebi.
Jer ih nikada nisi doživeo,jer sebi nisi pružio šansu da preživiš.
S druge stranem,ako si dovoljno srećan,hrabar i drugačiji,osetićeš i mnogo više nego što želiš. Planućeš poput buktinje i brzo nestati. Ali ćeš ostaviti svoj trag,makar u jednom srcu. Jak,neizbrisiv trag. I znaćeš da si zaita živeo,a da to nije bila bleda senka postojanja....

U knjizi,glavni lik je jako voleo izvesnu P. I ona je volela njega. Znali su da nikada,nikada neće moći biti zajedno u svom gradu. Zato su odlučili da pobegnu. I skovali su plan. Par dana pred polazak,otac devojke ih je uhvatio dok su razmenjivali reči šapatom,uživali u svojoj ljubavi. Zatvorio je svoju kćer u jednu sobu,a mladić je sam otišao u Grad svetlosti. Voleo ju je do kraja života,i ona njega. Umro je sa njenim imenom na usnama,ali nikada nije dobio pisma koja mu je pisala. Ni ona njegova. Reči ljubavi,kajanja i tuge ostale su u vazduhu,vremenom ih je vetar odneo ko zna kome.,ko zna gde.....

Da li zaista postoje ovakve sudbine?
Da li je bolje biti sveća ili buktinja?
Da li su ta jaka osećanja stvarna,i šta je zaista,ono što svako od nas želi u životu-da bude sveća ili buktinja?

Verovatno će i moja pitanja ostati u vazduhu,i server će ih jednom odneti tamo gde idu svi nepotrebni bitovi i bajtovi....

A da li ću ja ikada osetiti nešto tako jako kao što je ta epska ljubav na stranicama knjige?
paaa,ostaće i to pitanje u vazduhu...nekada je bolje ne tražiti odgovor i ne trošiti reči na njega,er me on može samo gurnuti u još gore osećanje izgubljenosti....

Pošalji kolačić! :: Obavesti prijatelja !

23:26, 12/12/2008
Poslala/o Luda
Ima vremena za ona prava, duboka osecanja. Nikom zivot nije kao sveca koju opisujes. Svako ima bar neku pricu nabijenu zestokim emocija, svako, svako, a i tebi ce se desiti. I mocices da napises knjigu, ejjjj

Permanent Link

01:17, 13/12/2008
Poslala/o SugarOverdose
pereco.
što se mene tiče ja sam za miran i lagodan život. ali uz povremeno buktanje tu i tamo. dakle, kombinovanje sveća i logorskih vatri.
oduvek mi se dopadalo značenje simbola yin-yang...harmonija....
nema dobra koje u sebi nema nimalo lošeg i obratno.
a mi smo mlade, pereco.
imamo čitav život da iskusimo i svećice, i sveće, baklje, logorske vatre, požare.... ali naravno, ne bi bilo lepo da je negativno. radije bih eksplodirala od sreće i ushićenja, nego od tuge i besa.
a sve se može...uz malo mašte.
mada ne bih volela da doživim takvu epsku ljubav. zamisli koliko ta ljubav ume biti bolna. a ja sam skromna pereca. meni je dovoljno malo nežnosti i prijateljstva, i mnogo, mnogo blesavljenja. i kreativnog rada. nisam baš u onom fazonu da popijem otrov za ljubavnika...ili da gledam kako se neko ubija zbog mene....lol. zlo. i veoma baGili.
ja volEm da bidnem giG.
D

Permanent Link

12:21, 13/12/2008
Poslala/o teta Kolja
ceo zivot udisemo vazduh ne obracajuci paznju na to...a secamo se samo onih momenata koji nam oduzimaju dah....
zbog tih momenata vredi lagano goreti i chekati...a bice toga ,veruj mi...budi spremna da dochekas...)

Permanent Link

O meni

Thoughts of one small onigiri rice ball.

Najnovija razmišljanja...
Meni
Faze u razvoju mene
Drugariiii
Linkovi....

Post 8 od 54
Prethodni kolačić | Sledeći kolačić
>